Author Archives: Sofija Milinkovic

Onlajn promocija romana „Ravan: Podnebesje”

  Dragi čitaoci! Autor knjige Dušan Paučković poziva vas na onlajn promociju romana Ravan: Podnebesje: Ravan – putovanje iz fotelje „Danas, kada smo u ratu protiv nevidljivog neprijatelja pod nazivom Covid-19, kada milioni ljudi sede zaključani u svojim kućama i dok polako prihvatamo činjenicu da su se naša radna mesta, vrtići, škole i teretane preselili […]

Promocija romana „Džokerov usud”!

PROMOCIJA novog romana u Portalibrisu! KADA: 4. 11. 2020, 19-20 časova. GDE: Samostalni sindikat grada Pančeva (velika sala), Trg kralja Petra I br. 11, Pančevo. Promocija se održava u prostranoj sali Samostalnog sindikata grada Pančeva uz poštovanje mera zaštite protiv COVIDA-19. Maske su obavezne, a broj mesta je ograničen na 30 ljudi, te Vas molimo […]

Proza Momčila Nastasijevića – „Da li bi na svetu bez umetnika bilo uopšte osećanja lepog?”

Uskoro u Portalibrisu… Rane priče i Pripovetke su odabir proznih ostvarenja Momčila Nastasijevića koji je u srpskoj književnosti poznat po neobičnom stilu pisanja, zalaganju za „maternju melodiju”, kao i po tome što je neiscrpno korigovao i preštampavao svoje tekstove, prilagođavao interpukciju i izraze i po nekoliko puta. Do sada smo reizdali poeziju Momčila Nastasijevića, odnosno, […]

Dnevnik „U Fruškoj gori 1854” – kako je govorila jedna od prvih srpskih feministkinja Milica Stojadinović Srpkinja

Milica Stojadinović Srpkinja (1828–1878) je srpska književnica, jedna od prvih srpskih pesnikinja. Bila je saradnica mnogih listova i prva je žena ratni izveštač u Srbiji. Objavila je tri zbirke pesama. Prvu knjigu štampala je o svom trošku 1850. godine, prikupivši unapred pretplatnike. Od 1848. godine njeno ime se pominje u onovremenim srpskim časopisima: Vojvođanka, Sedmica, […]

Da li znate ko je Milica Stojadinović Srpkinja, „vrdnička vila”?

Milica Stojadinović Srpkinja (1828–1878) je srpska književnica, jedna od prvih srpskih pesnikinja i prva žena u Srbiji koja je bila ratni izveštač. Bila je prijatelj Vuka Stefanovića Karadžića, koji je Milicu nazivao „moja kći iz Fruške”, a sa njegovom ćerkom Minom je takođe negovala pismenu prepisku. Za nju se brzo pročulo u srpskim i evropskim književnim […]

Milica Janković: „Pisci su bolničari duša”

Redakcijski tim Portalibrisa otkrio je literarno blago među spisima Milice Janković. U proteklih godinu dana reizdali smo nekoliko njenih dela, a tradicija se nastavlja i kvalitetni romani i zbirke se nižu u našoj ediciji Otrgnuto od zaborava. Mnogi je mešaju sa Mir Jam, ali ona je itekako unikatna i zaslužuje posebno mesto u srpskoj književnosti. […]

Portalibrisova spisateljica dobitnica nagrade „Rastko Petrović” za 2020. godinu!

Matica iseljenika i Srba u regionu saopštila je ovogodišnje dobitike književne nagrade „Rastko Petrović“ za 2020. godinu. Među njima je i Portalibrisova spisateljica Ljiljana Banjanin Vukić s romanom za decu Čavrljanje po svetu, u kategoriji najbolje prozno delo za decu objavljeno u protekloj godini. Ova prestižna nagrada ima dugu tradiciju: od 1996. godine Matica iseljenika i […]

„Gospođa Zagonetka” – Roman koji se čita u jednom dahu

  Stojan Živadinović je rođen 1889. godine u Sokobanji, a umro je 1942. godine u Beogradu. Politička dešavanja u tom vremenu dovela su do toga da se njegova dela ne budu čitana, a on je postao „zaboravljeni” pisac. Bio je pripovedač i romansijer, a Pravni fakultet je završio u Parizu. Kako se školovao u Parizu […]

„Gore-dole po Napulju” – Svi putevi vode u Italiju

Milan Jovanović, srpski lekar i pisac, dobio je nadimke „Morski” i „Bombajac”. Bio je čovek nemirnog, avanturističkog i istraživačkog duha, pa je neko vreme svog života proveo na brodu, radeći kao brodski lekar na putovanjima za Kinu, Indiju i neke druge zemlje Istoka. Jovanović je živeo u 19. veku, a tada se malo putovalo, naročito […]

Hronika beleženja Sime Matavulja – Što bliže istini, to bliže životu     

Simo Matavulj (1852–1908) se kao realistički pisac zalagao za pisanje istine o pojedincu kao individui i kolektivu kao društvenoj zajednici, kao i njihovoj međusobnoj korelaciji na koju utiče verska, nacionalna i politička opredeljenost. Tako je u svojim nedovršenim memoarsko-autobiografskim Bilješkama ukazivao na kulturološke i istorijske različitosti između Dalmatinaca, Dubrovčana i Bokelja, a naročito Crnogoraca, iz […]