Мери Балог је одрасла у Велсу, земљи планина и мора, песме и легенди. Када се преселила у Канаду, са собом је понела музику и живу машту своје родне земље. Прешла је океан да би радила као наставник, али је у новој домовини у ствари започела свој креативни рад на књигама у којима увек слави моћ љубави.

***

Мери Балог пише о историјске романсе из 18. и 19. века. Иако се људска природа кроз векове није променила, мења се начин на који се мушкарци и жене односе једни према другима, и у томе ауторка настоји да буде политички исправна. У супротном, сматра она, отуђила би читаоце ако би имала превише доминантне мушкарце и превише потчињене жене. Иако би то можда био историјски тачан модел, он не може да прође у модерним романима. Јунаци морају да буду осетљиви према женама и да их поштују иако су у оно време били очигледно знатно доминатнији него савремени мушкарци. Слична ствар важи и за жене. Морају да буду мало потчињеније јер у оно време нису биле независне. Биле су пре власништво него личности, а такав лик жене у модерном роману не би прошао, па зато мора да им се да и чврстина карактера. И у свему томе ликови морају да буду истинити за историјско доба у коме се радња одвија. Зато писац има двоструки задатак: да ликови буду историјски тачни а да ипак буду прихватљиви савременом читаоцу.

Да би постигла ову историјску прецизност ликова, Мери Балог се ослања на писце који су писали у то доба, као што су сестре Бронте, Джин Остин и други. Хероине ових списатељица имају приличну дозу независности и достојанства и остају верне својим убеђењима чак и ако то значи изгубити вољеног човека. Исто то Балогова настоји да оствари у својим књигама. Не жели да њени ликови сувише личе на жене двадесетог века одевене у старинске хаљине.

За Мери Балог се говори да је у својим историјских романсама прекршила нека правила типична за такву врсту романа јер је увела више сексуалности него што је то уобичајено. Због тога се ауторка у почетку осећала као да ради неки пионирски посао. Прва књига коју је Мери написала имала је доста експлицитног секса и одмах је била добро прихваћена. Када је својој уредници предала другу књигу са сличном садржином, ова није била одушевљена јер је имала стереотипну слику о старијим госпођама које читају историјске романсе и којима се то неће допасти. Искуство је, међутим, показало да те старије госпође спадају међу највеће обожаваоце Мери Балог и тих експлицитнијих књига.

Књиге Мери Балог се у приличној мери надовезују једна на другу. Она то ради из неколико разлога. Прво зато што понекад измисли лик из небитног разлога, а онда је тај лик окупира па га пренесе као главног јунака/јунакињу у следећу књигу. Понекад јој се догоди да је смислила јунака, али јој недостаје јунакиња, а онда се сети неке епизодне личности из старије књиге која се ту савршено уклопи.

***

За серију књига Помало…” неки сматрају да је најнеуједначенија од свих осталих серија Мери Балог, али упркос томе седму и последњу књигу из ове серије, “Помало опасно”, сврставају у класику историјске романсе. Вулфрик је веома посвећен својој породици, веома свестан својих одговорности према њој, према класи којој припада и према свом пореклу и читаоци су једва чекали да Мери стави Вулфрика на луди камен. Она је то и учинила у овој последњој књизи, пронашавши му савршену партнерку, Кристину Дерик, живахну, друштвену и привлачну удовицу. Право је уживање пратити како тај крути Вулфрик који све држи под савршеном контролом полако упада у замку љубави. Мери Балог”