Meri Balog je odrasla u Velsu, zemlji planina i mora, pesme i legendi. Kada se preselila u Kanadu, sa sobom je ponela muziku i živu maštu svoje rodne zemlje. Prešla je okean da bi radila kao nastavnik, ali je u novoj domovini u stvari započela svoj kreativni rad na knjigama u kojima uvek slavi moć ljubavi.

***

Meri Balog piše o istorijske romanse iz 18. i 19. veka. Iako se ljudska priroda kroz vekove nije promenila, menja se način na koji se muškarci i žene odnose jedni prema drugima, i u tome autorka nastoji da bude politički ispravna. U suprotnom, smatra ona, otuđila bi čitaoce ako bi imala previše dominantne muškarce i previše potčinjene žene. Iako bi to možda bio istorijski tačan model, on ne može da prođe u modernim romanima. Junaci moraju da budu osetljivi prema ženama i da ih poštuju iako su u ono vreme bili očigledno znatno dominatniji nego savremeni muškarci. Slična stvar važi i za žene. Moraju da budu malo potčinjenije jer u ono vreme nisu bile nezavisne. Bile su pre vlasništvo nego ličnosti, a takav lik žene u modernom romanu ne bi prošao, pa zato mora da im se da i čvrstina karaktera. I u svemu tome likovi moraju da budu istiniti za istorijsko doba u kome se radnja odvija. Zato pisac ima dvostruki zadatak: da likovi budu istorijski tačni a da ipak budu prihvatljivi savremenom čitaocu.

Da bi postigla ovu istorijsku preciznost likova, Meri Balog se oslanja na pisce koji su pisali u to doba, kao što su sestre Bronte, Džin Ostin i drugi. Heroine ovih spisateljica imaju priličnu dozu nezavisnosti i dostojanstva i ostaju verne svojim ubeđenjima čak i ako to znači izgubiti voljenog čoveka. Isto to Balogova nastoji da ostvari u svojim knjigama. Ne želi da njeni likovi suviše liče na žene dvadesetog veka odevene u starinske haljine.

Za Meri Balog se govori da je u svojim istorijskih romansama prekršila neka pravila tipična za takvu vrstu romana jer je uvela više seksualnosti nego što je to uobičajeno. Zbog toga se autorka u početku osećala kao da radi neki pionirski posao. Prva knjiga koju je Meri napisala imala je dosta eksplicitnog seksa i odmah je bila dobro prihvaćena. Kada je svojoj urednici predala drugu knjigu sa sličnom sadržinom, ova nije bila oduševljena jer je imala stereotipnu sliku o starijim gospođama koje čitaju istorijske romanse i kojima se to neće dopasti. Iskustvo je, međutim, pokazalo da te starije gospođe spadaju među najveće obožavaoce Meri Balog i tih eksplicitnijih knjiga.

Knjige Meri Balog se u priličnoj meri nadovezuju jedna na drugu. Ona to radi iz nekoliko razloga. Prvo zato što ponekad izmisli lik iz nebitnog razloga, a onda je taj lik okupira pa ga prenese kao glavnog junaka/junakinju u sledeću knjigu. Ponekad joj se dogodi da je smislila junaka, ali joj nedostaje junakinja, a onda se seti neke epizodne ličnosti iz starije knjige koja se tu savršeno uklopi.

***

Za seriju knjiga Pomalo…” neki smatraju da je najneujednačenija od svih ostalih serija Meri Balog, ali uprkos tome sedmu i poslednju knjigu iz ove serije, “Pomalo opasno”, svrstavaju u klasiku istorijske romanse. Vulfrik je veoma posvećen svojoj porodici, veoma svestan svojih odgovornosti prema njoj, prema klasi kojoj pripada i prema svom poreklu i čitaoci su jedva čekali da Meri stavi Vulfrika na ludi kamen. Ona je to i učinila u ovoj poslednjoj knjizi, pronašavši mu savršenu partnerku, Kristinu Derik, živahnu, društvenu i privlačnu udovicu. Pravo je uživanje pratiti kako taj kruti Vulfrik koji sve drži pod savršenom kontrolom polako upada u zamku ljubavi. Meri Balog”