Otrgnuto od zaborava
Edicija Otrgnuto od zaborava osmišljena je tako da se današnjoj čitalačkoj publici približe dela značajnih i priznatih pisaca. Neka od tih dela čitaju se kao lektira, ali ima i onih zaboravljenih ili iz raznoraznih razloga nedovoljno zastupljenih domaćih pisaca čije smo romane, pripovetke, crtice, pesme odlučili da ponovo osvetlimo i njihova umivena izdanja ponovo predstavimo. Razlozi skrajnutosti ovih umetnika sa književne scene najčešće su političko-ideološki (na primer Pera Todorović, čiji su dnevnički zapisi pravo istorijsko blago; ili Dragiša Vasić, koji je bio izvanredan narator), a ne zaboravimo da su dela Lazara Komarčića, osnivača našeg kriminalističkog i naučno-fantastičnog romana nestala čak i sa polica biblioteka). Neki autori su jednostavno imali tu nesreću da su njihov stvaralački rad prekinuli ratovi, posle kojih su na scenu stupile neke nove teme, a njihova dela prepuštena zaboravu (ovde se treba setiti Lazara Komarčića, osnivača našeg kriminalističkog i naučno-fantastičnog romana, čija su dela nestala čak i sa polica biblioteka). Desilo se nekim piscima i to da su bili u ličnom sukobu sa tadašnjim kritičarima, svojim savremenicima, i samim tim bili često nepravedno osuđeni na neku vrstu diskriminisanosti i nekako su istisnuti sa srpke književne scene usled autoritativnosti neistomišljenika. Otrgnuto od zaborava je upravo ono što su svi ovi sjajni književnici pokolenjima ostavili – kvalitetno štivo koje dosta govori i o vremenu kada je napisano, svedoči o različitim odnosima među ljudima, polovima, nacijama. Mnogo toga što se dešava danas ima svoje duboke korene u prošlosti. Otrgnuti od zaborava su i podaci o tome kako se i sama srpska književnost razvijala, koje je uticaje trpela, koja znanja sažimala, koliko je bila svoja, drugačija, šta je to novo donela. Neka imena pisaca su nam veoma poznata, a o nekima možda nismo mnogo čuli, ili za njih nismo čuli uopšte, ali njihov književni rad je dovoljno kvalitetan i zanimljiv savremenim čitaocima. Zato bi prava šteta bila da vremenu dozvolimo da ih sasvim pregazi, a da se na njih ne osvrnemo i da ih ne pročitamo. Bio bi red i da otkrijemo da je fenomenalni roman Branimira Ćosića Pokošeno polje poslužio kao inspiracija da započnemo ceo ovaj projekat.