Ускоро у Порталибрису… Сретен Л. Поповић (1820-1890) је потомак чувене породице Поповића. Његов деда, Павле Поповић, учествовао је у Првом и Другом српском устанку и био је члан Правитељствујушчег совјета, а отац, Лазар Поповић, био је писар кнеза Милоша Обреновића. Настављајући традицију, Сретен је био лични секретар кнегиње Љубице, председник Апелационог суда и члан […]
Category Archives: Vesti
Ускоро у Порталибрису… Павле Поповић (1868‒1939) је био истакнути историчар књижевности, књижевни критичар, академик, професор Филозофског факултета у Београду, председник Српске књижевне задруге, уредник Српског књижевног гласника, члан Српске академије наука и уметности и ректор Београдског универзитета. Важио је за једну од најутицајнијих личности српске науке и културе и једног од најцењенијих професора филологије на […]
Иван Гундулић (1589-1638) је био најпознатији српски песник из Дубровника. Његова властелинска породица је била позната у Дубровнику још од 13. века, а и сам Иван Гундулић је, такође, био на истакнутим положајима – чиновник Дубровачке републике, сенатор и два пута кнез у Конавлима. Био је врло плодан писац, а од његових познатих 18 песничких […]
Богдан Поповић је био српски књижевни критичар и есејиста. Рођен је 20. децембра 1863. године у Београду, где је и умро 7. новембра 1944. године. Сматра се творцем књижевне критике у српској књижевности и сврстава се у ред најзначајнијих српских и југословенских књижевних критичара. Од огромног значаја је утицај Богдана Поповића на млађе књижевне нараштаје, […]
07
апр
апр
Чедомиљ Мијатовић био је значајни српски политичар, дипломата и историчар, па његов књижевни рад израста на темељима фасцинације српском традицијом и народним доживљајем српског средњег века као најсветлијег тренутка националне историје. Његови романи били су не само популарни већ и релативно добро прихваћени у први мах, али нису издржали строги суд новог времена и нових […]
09
мар
мар
Песме Јелене Димитријевић, песникиње и путописца, објављене су 1894. године, у Нишу. Појавивши се на српској књижевној сцени, Јелена Димитријевић се задржала у кругу оних књижевних жанрова који су били чести у стваралаштву жена писаца – у лирској поезији, путописима, романима. Ипак, Јелена је тематски начинила искорак у односу на своје савременице Исидору Секулић и […]
26
феб
феб
Након стицања независности на Берлинском конгресу 1878. године, долази до промене у спољнополитичкој оријентацији Србије од Русије ка Аустроугарској. Новом поделом територија Србија остаје окружена аустроугарским областима, док Русија бива сасвим потиснута са Балкана. Са друге стране, уједињењем Немачке једини спољнополитички правац деловања Дунавске монархије остаје југоисток, те су стога односи са Србијом постали императив […]
26
феб
феб
Негде пред сам крај реалистичке епохе на нашим просторима излази један потпуно нетипичан и по много чему јединствен роман Чедомиља Мијатовића – Рајко од Расине. Познато нам је да се Мијатовић бавио српском историјом, о чијим су делима мишљења тадашњих историчара била подељена (Владимир Ћоровић, Радован Самарџић), али мало ко је упућен и на његов […]
26
феб
феб
Лазар Комарчић је сапутник романтизма, делимично сентиментализма, савременик реалиста и модерниста, при чему га је тешко припојити иједном од ових књижевних праваца. Због своје изузетне самоукости није се могао приклонити ниједном табору учених. Између свих њих помало он је највише био самоучки израз народног бића и народног језика. „Приповетке и записи” представљају избор најбољих Комарчићевих […]
11
феб
феб
Међу ауторима чија су дела неправедно пала у заборав Порталибрис је савременој публици открио и Стојана Живадиновића, писца изванредног талента. Живадиновић је био жртва породичне политичке неподобности, будући да му је стриц био љотићевац, те се сматрао издајником отаџбине. Тако су његове књиге у једном моменту нестале са универзитета, из библиотека и књижара, те су […]