Миленко М. Вукићевић (1867–1935) заузима истакнуто место међу писцима који су писали о српској историји. Његов стваралачки опус састоји се из великог броја историјских дела, монографија, расправа, студија и других научних прилога, док главни догађај у српској историји који је представљао његову сферу најужег интересовања и на ком ће се касније заснивати највећи део његовог историографског рада чини проучавање Првог српског устанка. Његово животно дело – обимна историјска монографија Карађорђе – представља синтетичку студију пространог захвата писану на основама изучавања научне литературе и архивске грађе. Поред тога ваља истаћи и друга његова дела: Кнез Владимир и Косара, Краљ Петар I, Историја српског народа и др.