Јован Протић (1868–1926) је био књижевник и културни радник чије се име везује за мостарски културни процват почетком двадесетог века, иако је пореклом из Војводине. Учествовао је у покретању часописа Зора, а као уредник у штампарији Пахер и Кисић заслужан је за издавачки подухват Мала библиотека. У њој су штампана и његова дела, међу којима су најпознатија Шарени шљунци, Сеоске фотографије, а осим прозе Протић се опробао и у писању драмских форми од којих су познате Гуска, Јанковић Стојан, Оче, опрости ми.