Јован Скерлић (1877–1914) је један од најпознатијих српских критичара и историчара књижевности. Одликовао се објективношћу, прецизношћу и прагматичношћу у анализи књижевних дела. Како је био социјалистички политички оријентисан, Скерлић је у књижевним делима тражио оптимизам и корисност. Његов повремено претерани позитивистички приступ утицао је на то да многи велики писци о којима је негативно судио, попут Владислава Петковића Диса или Исидоре Секулић, тек после смрти добију заслужено место у српској књижевности.
У његовој обимној заоставштини налазе се Писци и књиге, Историја нове српске књижевности, Омладина и њена књижевност, Јаков Игњатовић – књижевна студија итд.