Lazar Komarčić: pisac prvog srpskog naučnofantastičnog romana

Lazar Komarčić (1839–1909) je srpski pisac i književnik. U istoriji srpske književnosti gotovo je potpuno zaboravljen, te su se donedavno njegove knjige mogle naći samo među antikvarnim izdanjima. Portalibris, međutim, ispravlja tu grešku.

Ime Lazara Komarčića vrlo je bitno za srpsku književnu tradiciju, jer je on, pored Dragutina Ilića, prvi pisao knjige naučne fantastike među srpskim piscima. Na veliku žalost, iako je stvarao u vreme Žila Verna i Džordža Velsa, ne zaostajavši za njima, Komarčić za svoje stvaralaštvo tek sad, postepeno, počinje dobijati ono mesto koje mu pripada. Kako već znamo, u svetskoj književnosti je žanr naučne, pa i epske fantastike sada među najpopularnijim, pa je otuda važno skrenuti pažnju na ovog srpskog pisca i njegovo delo, te ukazati da u ovom žanru za prvo vreme srpska književnost nije zaostajala.

Lazar Komarčić je u ranoj mladosti zajedno s porodicom prvobitno izbegao u Valjevo. Pre nego što će, kada stasa, otići u Beograd i početi s novinarskim radom, Lazar Komarčić obavljaće razne poslove. Tako će biti i učitelj, krojač, ali i kafedžija! Ono što ga karakteriše jeste to što je bio neumorni putnik kroz različite gradove naše zemlje, koje je otuda vrlo dobro poznavao.

Novinarskim radom počeo se baviti vrlo rano. Već sedamdesetih godina nalazimo ga kako radi na listu „Srbija”. Ove novine okupljale su naprednu omladinu Srbije. Potom će raditi u redakcijama još nekolikih listova, poput „Budućnosti”, „Istoka” i „Videla”. Komarčić je takođe bio osoben po političkoj misli oblikovanoj prema idejama tada vrlo poštovanog socijaliste Svetozara Markovića. Svoje stavove otuda iznosi u listu „Zbor”, koji je inače sam pokrenuo 1875. godine. Kasnije će promeniti svoje stavove i okrenuti Vladinoj stranci.

Ne može se reći da Komarčić u svoje vreme nije bio poštovan kao književnik. Međutim, njegova književna delatnost podelila je srpske čitaoce i kritičare. Čitaoci su voleli njegove romane, dok kritičari u njima nisu prepoznavali veliku vrednost. Svoj prvi roman „Dragocena ogrlica” Komarčić objavljuje 1880. godine No, posle toga će, bez većih prekida, napisati više romana, među kojima su i „Jedna ugašena zvezda”, „Dva amaneta”, „Jedan razoren um”, „Prosioci”, „Mučenici za slobodu” itd. Napisaće i nekoliko pripovetki, među kojima je naročito bila pohvaljena zbirka „Zapisi jednog pokojnika”. Osobenost ovog srpskog pisca je da se oprobao u još jednom, za tadašnju srpsku književnost nepolularnom žanru, kriminalistici odnosno detektivskom romanu.

Iako je svojim opusom zavredio da makar bude spomenut u „Istoriji novije srpske književnosti” Jovana Skerlića, to se neće dogoditi. Kako Jovan Deretić opaža, šansa je da je tome doprinelo prvobitno Komarčićevo socijalističko političko opredeljenje.

Komarčić je pisac koji piše na prelazu romantizma i realizma. Iako je pisac prvog naučnofantastičnog romana „Jedna ugašena zvezda”, koji objavljuje 1902. godine, interesantno je da ovaj žanr ipak nije bio prvi Komarčićev izbor. Naime, 1893. godine za roman „Jedan razoren um”, odnosno „Kant našeg doba” dobio je 1893. godine nagradu Srpske kraljevske akademije. U njemu se prepoznaje Komarčićeva sklonost ka sentimentalizmu. Upravo ta njegova sklonost ka ovakvom vidu književnog izraza i tamo gde to nije bilo potrebno, delom dovodi do toga da bude potisnut i zaboravljen.

Kao naučnofantastični pisac bio je specifičan po tome što se nije uklapao u tadašnji romantičarsko-realistički okvir, u kojem su tada srpski pisci stvarali. Kombinujući naučno-poučni i naučnofantastični sloj, on stvara romane koje su čitaoci voleli, a kritičari doživljavali kao nešto novo, čak ekstravagantno. U njegovim romanima, naročito u „Jednoj ugašenoj zvezdi” daju se primetiti zanimljivi opisi zvezdanog neba, čime se čitalac može upoznati sa ondašnjim kosmološkim znanjima i dostignućima.

Dela Lazara Komarčića polako sklanjamo s polica antikvarijata i vraćamo u novom ruhu! Pored njegovih dela, u ediciji „Otrgnuto od zaborava” možete naći i druge zaboravljene pisce, poput Jaše Prodanovića, Dragomira Brzaka, Anđelka Krstića, Svetozara Ćorovića, kao i spisateljica poput Milice Janković, Anđelije Lazarević, Ljubice Radoičić.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *