Poezija Milete Jakšića predstavlja jedan od spomenika srpske kulture s kraja XIX veka, i donosi preokupaciju prirodom kakvu ne srećemo ni kod jednog drugog pesnika ni pre ni posle njega.
Iako danas manje poznat i cenjen kao lirski pesnik, Mileta Jakšić je u svoje vreme bio prepoznat i o njegovom delu kritike su pisali neki od najznačajnijih kritičara početka XX veka – od Ljubomira Nedića i Jovana Skerlića, do Isidore Sekulić, Jovana Dučića i Marka Cara. Jedina loša kritika došla je na samom početku – i to od Ljubomira Nedića, posle koje Jakšić na nekoliko godina prestaje da piše poeziju. Skerlić donosi u velikoj meri povoljniju kritiku, ali definitivno najveća pohvala dolazi od strane Bogdana Popovića, koji svoju glasovitu Antologiju zatvara jednom od njegovih pesama.
Iako se u poeziji Milete Jakšića jasno uočava nešto od romantičarske tradicije, nesumnjivi su i tragovi modernističkih tendencija, prvenstveno parnasa. To se posebno ogleda u okrenutosti prirodi, a Isidora Sekulić odlično primećuje da u njegovim pesničkim pejzažima nema čoveka i da je Mileta Jakšić išao za prirodom kao mesečar za mesecom.
Pored Isidore Sekulić, i drugi su pesnici i pisci visoko cenili Jakšićevu poeziju – u prvom redu oduševljen je Aleksa Šantić, koji mu je posvetio jednu pesmu u čijem podnaslovu se nalazi Kada sam pročitao prvu knjigu njegovih pesama.
Što se tiče pesnikove opsesije prirodom, poezija Milete Jakšića se tematski može vrlo lako podeliti u nekoliko grupa u zavisnosti od godišnjeg doba o kome pevaju, i u zavisnosti od njih naglašena su određena emotivna stanja lirskog subjekta.
Osećanja su, dakle, u korelaciji sa prirodnom smenom godišnjih doba i dominantnim pejzažima. Tako se ovi ciklusi razlikuju i po bojama koje se pojavljuju, biljnom i životinjskom svetu, prizorima na nebu i u atmosferi, a ovo su razlike kojima odgovaraju i stilska sredstva i versifikacioni postupci kojima se autor služi.
Brzi ditirambi česti su u „prolećnim” i „letnjim” pesmama koje su posvećene bujanju, buđenju i naglim atmosferskim promenama, dok „jesenjim” ili „zimskim” pesmama ritmovi podražavaju uspavanost, lenjost, san i mir. Mileta Jakšić takođe opisuje i sve delove dana, a oni imaju sličnu strukturu kao i smena godišnjih doba, s tim što noć donosi strepnje i strahove, a zora – olakšanje.
U ove pejzaže različitih godišnjih doba i različitih perioda dana smeštene su ljubavne, deskriptivne i misaone pesme, odnosno – dočarana su najrazličitija osećanja lirskog subjekta: od ljubavne čežnje, strepnje i čekanja, ljubavnih jada, do uživanja u idili ostvarene ljubavi; proslavljanje životne radosti (Pred zoru, Među drugovima, Jutro na selu, Krčmarici, Mladi Lir, Sankanje); ali i žal za mladošću, tuga, osećaj prolaznosti i kratkoće života (Prazna kuća, Elegija, Kraj pehara, Vetru, U magli, Samoća, Međ drvećem); osećanja slutnje, strepnje i straha (Kad nad gorom, Nocturni flores).
Od pesama kojima dominantno preovlađuje odnos prema samoj prirodi izdvajaju se Među gorama, Veselo je…, Proljetni oblaci, Kraj šume, Pred proleće, Ždrali, Pred podne.
U poeziji Milete Jakšića takođe možemo da izdvojimo pesme koje su pod izrazitim uticajem narodne lirske poezije, poput pesama o radu, žetvi, setvi i drugim poljskim poslovima. Ima i pesama koje ipak odlikuje neka razvijenija radnja, pa ih možemo okarakterisati i kao balade (Stari dvori, Žrtva). Ima kod Milete Jakšića i pesama koje su prožete religioznim, hrišćanskim, prvenstveno novozavetnim motivima, i ova se zbirka završava ovim pesmama: Golgota, Nebesni gost.
Od savremenih uticaja svakako moramo pomenuti Miletinog strica, Đuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja (čiju će antologiju pesama kasnije izraditi), te naravno, Vojislava Ilića.
Poezija Milete Jakšića je definitivno neujednačena u svom pesničkom kvalitetu, pa ima pesama koje su jednostavno slabije, ali neke od ovih pesama su i te kako antologijske i ne samo zbog Bogdana Popovića, već su nezaobilazne u pesničkim zbirkama toga književnog razdoblja.
Među našim izdanjima pronađite još interesantnih pesničkih zbirki manje poznatih srpskih pisaca, kao što su: Vojislav J. Ilić Mlađi, Dimitrije Mita Popović, Ivo Vojnović, Božidar S. Nikolajević, Stevan Vladislav Kaćanski i mnogi drugi.
Sva dela Milete Jakšića možete videti OVDE, a knjigu Pesme OVDE.