Поезија Милете Јакшића представља један од споменика српске културе с краја XIX века, и доноси преокупацију природом какву не срећемо ни код једног другог песника ни пре ни после њега.
Иако данас мање познат и цењен као лирски песник, Милета Јакшић је у своје време био препознат и о његовом делу критике су писали неки од најзначајнијих критичара почетка XX века – од Љубомира Недића и Јована Скерлића, до Исидоре Секулић, Јована Дучића и Марка Цара. Једина лоша критика дошла је на самом почетку – и то од Љубомира Недића, после које Јакшић на неколико година престаје да пише поезију. Скерлић доноси у великој мери повољнију критику, али дефинитивно највећа похвала долази од стране Богдана Поповића, који своју гласовиту Антологију затвара једном од његових песама.
Иако се у поезији Милете Јакшића јасно уочава нешто од романтичарске традиције, несумњиви су и трагови модернистичких тенденција, првенствено парнаса. То се посебно огледа у окренутости природи, а Исидора Секулић одлично примећује да у његовим песничким пејзажима нема човека и да је Милета Јакшић ишао за природом као месечар за месецом.
Поред Исидоре Секулић, и други су песници и писци високо ценили Јакшићеву поезију – у првом реду одушевљен је Алекса Шантић, који му је посветио једну песму у чијем поднаслову се налази Када сам прочитао прву књигу његових песама.
Што се тиче песникове опсесије природом, поезија Милете Јакшића се тематски може врло лако поделити у неколико група у зависности од годишњег доба о коме певају, и у зависности од њих наглашена су одређена емотивна стања лирског субјекта.
Осећања су, дакле, у корелацији са природном сменом годишњих доба и доминантним пејзажима. Тако се ови циклуси разликују и по бојама које се појављују, биљном и животињском свету, призорима на небу и у атмосфери, а ово су разлике којима одговарају и стилска средства и версификациони поступци којима се аутор служи.
Брзи дитирамби чести су у „пролећним” и „летњим” песмама које су посвећене бујању, буђењу и наглим атмосферским променама, док „јесењим” или „зимским” песмама ритмови подражавају успаваност, лењост, сан и мир. Милета Јакшић такође описује и све делове дана, а они имају сличну структуру као и смена годишњих доба, с тим што ноћ доноси стрепње и страхове, а зора – олакшање.
У ове пејзаже различитих годишњих доба и различитих периода дана смештене су љубавне, дескриптивне и мисаоне песме, односно – дочарана су најразличитија осећања лирског субјекта: од љубавне чежње, стрепње и чекања, љубавних јада, до уживања у идили остварене љубави; прослављање животне радости (Пред зору, Међу друговима, Јутро на селу, Крчмарици, Млади Лир, Санкање); али и жал за младошћу, туга, осећај пролазности и краткоће живота (Празна кућа, Елегија, Крај пехара, Ветру, У магли, Самоћа, Међ дрвећем); осећања слутње, стрепње и страха (Кад над гором, Nocturni flores).
Од песама којима доминантно преовлађује однос према самој природи издвајају се Међу горама, Весело је…, Прољетни облаци, Крај шуме, Пред пролеће, Ждрали, Пред подне.
У поезији Милете Јакшића такође можемо да издвојимо песме које су под изразитим утицајем народне лирске поезије, попут песама о раду, жетви, сетви и другим пољским пословима. Има и песама које ипак одликује нека развијенија радња, па их можемо окарактерисати и као баладе (Стари двори, Жртва). Има код Милете Јакшића и песама које су прожете религиозним, хришћанским, првенствено новозаветним мотивима, и ова се збирка завршава овим песмама: Голгота, Небесни гост.
Од савремених утицаја свакако морамо поменути Милетиног стрица, Ђуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја (чију ће антологију песама касније израдити), те наравно, Војислава Илића.
Поезија Милете Јакшића је дефинитивно неуједначена у свом песничком квалитету, па има песама које су једноставно слабије, али неке од ових песама су и те како антологијске и не само због Богдана Поповића, већ су незаобилазне у песничким збиркама тога књижевног раздобља.
Међу нашим издањима пронађите још интересантних песничких збирки мање познатих српских писаца, као што су: Војислав Ј. Илић Млађи, Димитрије Мита Поповић, Иво Војновић, Божидар С. Николајевић, Стеван Владислав Каћански и многи други.
Сва дела Милете Јакшића можете видети ОВДЕ, а књигу Песме ОВДЕ.