„Podlisci“ Jovana Protića, jednog od najpoznatijih mostarskih pisaca, predstavljaju knjigu u kojoj su sabrane kratke priče o seoskom životu, mladosti i ljubavima, o prkosu i monotoniji svakodnevice.
Iako kratke po formi, ove proze deluju kao pesme u prozi – svaka slika je poetski zasićena, svaka rečenica kao da ima svoj ritam. Ono što posebno privlači pažnju jeste njihova neobičnost, jer se u njima ne radi samo o opisu događaja, već o prizivanju atmosfere koja pokreće nešto u kolektivnom nesvesnom čitaoca – slike sela, tipskih likova, večitih mladalačkih zanosa i naivnosti.
REALISTIČKI OPIS, LIRSKA SUGESTIVNOST
Protić uspeva da od jednostavnih, gotovo svakodnevnih situacija stvori umetničke vizije koje na prvi pogled deluju jednostavno, ali ostavljaju snažan utisak i dugo odjekuju u čitaočevoj svesti. Upravo u tom spoju realističkog opisa i lirske sugestivnosti leži vrednost „Podlisaka“, knjige koja i danas ume da probudi pažnju i radoznalost svojom svežinom.
U knjizi „Podlisci“ Jovana Protića posebno mesto zauzimaju priče koje na vedar i simpatičan način prikazuju seoski život ljudi u trećem dobu. U njima se otkriva svet starijih junaka koji, iako na zalasku života, nose mladalački duh, dečju zaigranost i poneki inat. Takva je i priča Muva i komarac u „Podliscima”, u kojoj je kroz duhovitu razmenu između bake i deke prikazana neka vrsta igre ega – malo ljutnje, malo zadirkivanja, ali i trajna vezanost koja ostaje kao topla nit među njima.
USPOMENE NA MLADALAČKE LJUBAVI
Još upečatljivija je priča Kraj ognjišta, koja svojim gotovo dramskim zapletom približava Protića tradiciji naših najboljih realističkih pripovedača. U njoj deka, vešto osmišljenom pričom o mladalačkoj ljubavi, uspeva da izmami od bake njenu pravu, dugo čuvanu tajnu, a zatim joj se naivno i dobrodušno smeje. Sve je napisano tako nevino, toplo i životno, u živom dijalogu, da čitaocu ostaje osećaj kao da je prisustvovao sceni iz stvarnog života. Upravo u ovakvim pričama iz „Podlistaka“ Protić pruža vedru i optimističnu sliku starosti, osvetljavajući karaktere šereta u godinama koji svojom duhovitošću, dobrotaom i šaljivim duhom postaju simpatični svakome, a posebno bliski deci, koja ih u tom svetlu doživljavaju kao pričalice i drugare.
O ISTAKNUTIM KNJIŽEVNICIMA
Drugi sastavni deo knjige „Podlisci” čine tekstovi o važnim književnicima i kulturnim radnicima, koji su uglavnom bili Protićevi poznanici ili ličnnosti iz njegovog vremena, te se zato ovaj segment knjige i zove „Moji savremenici”. Iako u njima daje mnoge biografske detalje, dominira prisan tog, anegdote, lična sećanja… Možda je jedan od najupečatljivijih opisanih događaja onaj koji govori ne samo o drugim stvaraocima već prvenstveno o samom Protiću, njegovoj ljubavi prema književnosti i počecima:
– Šta je? – rekoh preplašen da bi on ćaje.
On mi prišapće:
– Hoćeš da budeš književnik?
– Hoću – rekoh odlučno, baš kao da me je zapitao: „Hoćeš li klikera?”
– Dođi, onda, kod nas posle podne. Ah… – i on metnu kažiprst na stisnuta usta.
Razumeo sam.
Pri zaključanim vratima i spuštenim zavesama na prozorima šaptali smo o književnom nam podhvatu. Lica su nam bila zabrinuta. Nije šala, valja pomoći srpskoj književnosti! Sećam se i danas njih nekolicine u kratkim nogavicama do kolena. Svi smo se složili – i oni sa kratkim nogavicama do kolena – da se književnost i mora dati jačeg poleta. Već je svako sa sobom bio načisto. Jedan će lirsku poeziju. Jedan će istorijske rasprave. (To je onda bilo jako savremeno.) Mileta je već radio na jednom opsežnom romanu. Već je bio stigao do sedmog samoubistva.
Ah, kako mi je to imponovalo!
Meni je zapalo da pišem šaljive svaštice. Ele, literatura na stražnjoj stranici lista. Biva – Mark Tven.”
U Podliscima ćete u segmentu knjige Moji savremenici pronaći nadahnute i uspomenama začinjene priče o Paji Adamovu, Lazi Kostiću , glumcu Peri Dobrinoviću…
ZNAČAJ POZORIŠTA ZA MLADOG ČOVEKA
O toplim rečima upućenim kolegama piscima ne treba mnogo ni govoriti, ti redovi su očekivani ali kod Protića mnogo drugačiji i životniji nego kod mnogih kritičara čak i savremenika. Ali redovi u „Podliscima” koji svedoče o značaju pozorišta za mladog čoveka tog vremena vrlo su upečatljivi:
I od to doba ja sam prestao jesti pogačice s čvarcima za vreme odmora u školi samo da skuckam dvadeset novčića da idem u pozorište. Od to doba sam počeo Peri dublje kapu skidati, počeo sam većma se smeškati i radoznalo tražiti po plakatu: igra li Dobrinović?
Emotivno je snažan i tužan tekst po smrti Svetozara Ćorovića, Mostarca u čijoj je književnoj družini proveo divne dane i, iako Vojvođanin poreklom, postao deo te misteriozne mostarske klike pisaca, koja je u tom trenutku snažno odskočila i zauzela centralno mesto na književnom nebu.
U ediciji „Otrgnuto od zaborava” mogu se pronaći dela svih značajnih autora mostarske družine, među kojima su Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Svetozar Ćorović i pomenuti Jovan Protić.
Sva dela ovog pisca možete pronaći OVDE.