Јаков Игњатовић, писац првог реалистичког романа у српској књижевности, познат је по својим друштвеним романима: Вечити младожења, Чудан свет, Патница, Милан Наранџић… Сличном проблематиком бави се и у роману Стари и нови мајстори.
Оно најважније што одликује Јакова Игњатовића јесте да он води српску књижевност корак даље у односу на оно што је до његове појаве била. Имао је изразито опажање, те је његово реалистичко тумачење и схватање живота присутно као мотив у његовом књижевном опусу, који напушта романтичарске оквире.
Игњатовић је волео занатлијски свет, старе мајсторе, њихов начин живота и борбу за опстанак у њему. Међутим, како је време пролазило, тај свет је полако одлазио у заборав. На ред су долазиле нове генерације, које су са развојем технологије и осавремењивањем стварале себи нове путеве и нове погледе на свет. Оваква слика приказана је у Старим и новим мајсторима, реалистичком роману социјалне тематике, којим аутор указује на пропадање друштвених сталежа и одређених занимања. Већ у наслову истиче опозицију придевима стари и нови, и тиме антиципира непомирљиви генерацијски јаз, о ком ће бити речи од првих до последњих страница романа.
Генерација која представља старе мајсторе су мајстор Марко, Дамјан, па донекле и Љубомир Угледић, иако је он млађи у односу на Марка и Дамјана. Они су вредни, штедљиви, улажу у своје занате, али истовремено примећују како ускоро ништа више неће бити исто, па жале за прошлим временима. Насупрот њима, ту су Милан, Милутин, Кузман и Ганајзер, који најављују нова времена, нову моду и нови стил живота. Нажалост, испоставља се да тежња и жеља за иновацијама не доноси добро, већ са раскошнијим и модернијим животом ликови почињу да пропадају.
Мотив женидбе се провлачи кроз цео роман Стари и нови мајстори Јакова Игњатовића, те се и њиме потврђује чињеница да нове генерације не пролазе најбоље. Наиме, установљен је био ред и обичај да се представници старих мајстора прво жене старијим мајсторицама, тј. богатим удовицама, па кад наследе имање и радњу, младим девојкама. Милан Терзић и Кузман одступају од тога, повлачи их истинска љубав, те се жене младим девојкама.
Диференцирани су и женски ликови у роману. С једне стране имамо Јулишку и Маришку, док су с друге стране Перка, Савета и њихове кћери. Поред њих, ту су и бароница, грофица, Фаника и Розика, које опет приказују нешто другачије. Њихове ће судбине заинтересовати читаоца, али га можда и изненадити и натерати да застане и размисли о томе што нам доноси живот.
Јаков Игњатовић у Старим и новим мајсторима, док илуструје разнолики свет, мења и угао посматрања и развој фабуле, те наизменично приказује богаташке и занатлијске куће, као и њихове стилове живота.
Како је главни фокус Јакова Игњатовића била слика друштва у тадашњем добу, није чудо ни што ће се у роману Стари и нови мајстори дотаћи и теме социјализма, чији су представници Милан и Кузман, као и Ганајзер и Сепл Вајнбергер.
Подсећамо да је Порталибрис у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздао и друге романе из српске књижевности, међу којима су: Светозар Ћоровић (Мајчина султанија, У ћелијама, Стојан Мутикаша), Нико Бартуловић (На прелому), Јаша Томић (Трулеж), Светолик Ранковић (Порушени идеали, Горски цар, Сеоска учитељица), Јанко Веселиновић (Борци, Хајдук Станко, Јунак наших дана, Слике из сеоског живота) и многи други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела овог аутора можете погледати ОВДЕ.