Jakov Ignjatović, pisac prvog realističkog romana u srpskoj književnosti, poznat je po svojim društvenim romanima: Večiti mladoženja, Čudan svet, Patnica, Milan Narandžić… Sličnom problematikom bavi se i u romanu Stari i novi majstori.
Ono najvažnije što odlikuje Jakova Ignjatovića jeste da on vodi srpsku književnost korak dalje u odnosu na ono što je do njegove pojave bila. Imao je izrazito opažanje, te je njegovo realističko tumačenje i shvatanje života prisutno kao motiv u njegovom književnom opusu, koji napušta romantičarske okvire.
Ignjatović je voleo zanatlijski svet, stare majstore, njihov način života i borbu za opstanak u njemu. Međutim, kako je vreme prolazilo, taj svet je polako odlazio u zaborav. Na red su dolazile nove generacije, koje su sa razvojem tehnologije i osavremenjivanjem stvarale sebi nove puteve i nove poglede na svet. Ovakva slika prikazana je u Starim i novim majstorima, realističkom romanu socijalne tematike, kojim autor ukazuje na propadanje društvenih staleža i određenih zanimanja. Već u naslovu ističe opoziciju pridevima stari i novi, i time anticipira nepomirljivi generacijski jaz, o kom će biti reči od prvih do poslednjih stranica romana.
Generacija koja predstavlja stare majstore su majstor Marko, Damjan, pa donekle i Ljubomir Ugledić, iako je on mlađi u odnosu na Marka i Damjana. Oni su vredni, štedljivi, ulažu u svoje zanate, ali istovremeno primećuju kako uskoro ništa više neće biti isto, pa žale za prošlim vremenima. Nasuprot njima, tu su Milan, Milutin, Kuzman i Ganajzer, koji najavljuju nova vremena, novu modu i novi stil života. Nažalost, ispostavlja se da težnja i želja za inovacijama ne donosi dobro, već sa raskošnijim i modernijim životom likovi počinju da propadaju.
Motiv ženidbe se provlači kroz ceo roman Stari i novi majstori Jakova Ignjatovića, te se i njime potvrđuje činjenica da nove generacije ne prolaze najbolje. Naime, ustanovljen je bio red i običaj da se predstavnici starih majstora prvo žene starijim majstoricama, tj. bogatim udovicama, pa kad naslede imanje i radnju, mladim devojkama. Milan Terzić i Kuzman odstupaju od toga, povlači ih istinska ljubav, te se žene mladim devojkama.
Diferencirani su i ženski likovi u romanu. S jedne strane imamo Julišku i Marišku, dok su s druge strane Perka, Saveta i njihove kćeri. Pored njih, tu su i baronica, grofica, Fanika i Rozika, koje opet prikazuju nešto drugačije. Njihove će sudbine zainteresovati čitaoca, ali ga možda i iznenaditi i naterati da zastane i razmisli o tome što nam donosi život.
Jakov Ignjatović u Starim i novim majstorima, dok ilustruje raznoliki svet, menja i ugao posmatranja i razvoj fabule, te naizmenično prikazuje bogataške i zanatlijske kuće, kao i njihove stilove života.
Kako je glavni fokus Jakova Ignjatovića bila slika društva u tadašnjem dobu, nije čudo ni što će se u romanu Stari i novi majstori dotaći i teme socijalizma, čiji su predstavnici Milan i Kuzman, kao i Ganajzer i Sepl Vajnberger.
Podsećamo da je Portalibris u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdao i druge romane iz srpske književnosti, među kojima su: Svetozar Ćorović (Majčina sultanija, U ćelijama, Stojan Mutikaša), Niko Bartulović (Na prelomu), Jaša Tomić (Trulež), Svetolik Ranković (Porušeni ideali, Gorski car, Seoska učiteljica), Janko Veselinović (Borci, Hajduk Stanko, Junak naših dana, Slike iz seoskog života) i mnogi drugi. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela ovog autora možete pogledati OVDE.