Светолик Ранковић (1863–1899) био је српски писац из периода реализма. Иако његово књижевно дело није обимно, критика га убраја у проницљиве ауторе који су успели да прикажу слику Србије осамдесетих и деведесетих година 19. века.

Пошто је завршио Богословију, Ранковић је отишао у Кијев, где је уписао Духовну академију. У Кијеву се упознао и са историјом руске и светске литературе, а највећи утицај на њега оставила су дела Толстоја, Гогоља, Гончарова, Корољенка и других руских писаца. Утицај Толстоја и Достојевског посебно је приметан у Ранковићевим романима и односи се, пре свега, на избор теме и јунака, сликање унутрашњег живота, хуманистички однос према човеку запалом у беспомоћан положај, природу споредних лица као прикривених коментара појединих јунакових особина, композицију.