Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

ПОЗОРИШНЕ КРИТИКЕ Милана Грола

Позоришне критике Милана Грола представљају једно од највећих и најуспешнијих дела овог драматурга и некадашњег управника Народног позоришта у Београду.

Позоришне критикеОва књига први пут је објављена 1931. године и направљена је тако што је Грол сакупио већи број чланака из различитих часописа и новина и ујединио их, те су коначно настале Позоришне критике. Он је направио избор и њиме обухватио како истакнуте наше позоришне глумце, српске књижевнике и њихова дела, тако и стране ауторе и њихове драме, односно преведене на српски језик. Испод сваког чланка налази се година када је први пут објављен, и нису богати само анализом изведбе представе, него се ту налазе и имена глумаца који су играли у њој.

Највише места у књизи Милан Грол је оставио за Бранислава Нушића, писца који је надалеко познат, који је својим комедијама обележио читаву епоху српске књижевности, а чија дела су и даље неприкосновена. Не само што је Нушић писао за позориште већ је његова улога за српску позорницу још већа – био је једно време, као и Грол, управник Народног позоришта и драматург. Оно што је занимљиво јесте да се у књизи Позоришне критике налазе чланци који нису посвећени најпознатијим Нушићевим драмама, као што су Сумњиво лице, Госпођа министарка, већ су ту чланци који се односе на његовог Обичног човека, Свет, драму Под старост, Иза божјих леђа, и две трагедије: Кнез од Семберије и Данак у крви. За Кнеза од Семберије Грол каже да је оставио најјачи утисак на сцени.

Поред Нушића, знатан део књиге заузима и личност и рад Ива Војновића, српског књижевника и драматурга Хрватског земаљског казалишта у Загребу. Милан Грол је посебно за објављивање ове књиге написао чланак Иво Војновић на београдској позорници (1931).

Добро је познато да је Стеван Сремац писао романе, али можда има мање оних који знају да се Сремчева Ивкова слава такође приказивала на „даскама које живот значе”. Док читамо Позоришне критике Милана Грола, постајемо свесни колико је заправо била богата наша позоришна сцена и колико је београдска драма имала да покаже: од Војислава Јовановића са Нашим синовима и Нашим зетом, преко Миливоја Предића и његове Голготе до Мите Димитријевића са Љубавником своје жене. Наравно, Грол, као позоришни критичар, у својим чланцима ће, поред детаља које ће похвалити, указати и на лоше стране изведби, припреме сцене и самих глумаца који су играли. С тим у вези, ова његова критика и те како може допринети побољшању рада српског позоришта. Захваљујући свему овоме, добили смо и један нов поглед на књижевна дела која смо читали, нарочито на Нушићеве драме.

Неоспорна је чињеница да је и данас доста популарно да се код нас читају преводи светске литературе, а такође и да се позоришта посећују да би се погледала квалитетна представа, било да је она домаћа или страна, преведена. Слично је било и у време Милана Грола, када се радо куповала карта више да би се погледао неки Ибзенов комад или драма Живи леш Лава Толстоја. Ово је доста доприносило развоју српске културе, чему треба и даље стремити.

Да нема глумаца, не би било ни позоришта, и обрнуто. Велику част и захвалност треба да укажемо свима онима који су ангажовани у процесу стварања једне представе, а српска позоришна сцена одувек је могла да се похвали глумачким кадром. Књига Позоришне критике Милана Грола представиће нам глумце које смо можда крајње неправедно и заборавили, али који су дали толико значаја и оставили трага да би требало да свака наредна генерација бар зна за њихова имена. Ту су непревазиђени Пера Добриновић, Светислав Динуловић и Чича Илија Станојевић, као и Софија Цоца Ђорђевић, која је, нажалост, рано преминула. Ови Гролови чланци посвећени глумцима нуде прилику и да сазнамо нешто више о њиховим животима, физичком изгледу, понашању. На пример за Станојевића каже:

„Илија Станојевић никад није ни покушао да савлада ту примитивну простоту дорћолца, који је у салону путујућег позоришта, с намештајем паланачког хотела, формирао своје кретање у друштву.”

Чича Илија је био и писац, па се међу Порталибрисовим издањима налазе и његова дела Чича Илијине животињке и Дорћолска посла.

Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друга дела српске критике: Светислав Вуловић (Позоришна и књижевна критика), Љубомир Недић (Књижевне критике, Из новије српске лирике), Лаза Костић (О Јовану Јовановићу Змају), Павле Поповић (Изабране критике: романтизам у српској књижевности), Јован Скерлић (Јаков Игњатовић) и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.

Књигу Позоришне критике Милана Грола можете погледати ОВДЕ, а сва дела Милана Грола која је Порталибрис објавио ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

Your subscription could not be saved. Please try again.
Успешно сте се пријавили.
0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу