Pozorišne kritike Milana Grola predstavljaju jedno od najvećih i najuspešnijih dela ovog dramaturga i nekadašnjeg upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu.
Ova knjiga prvi put je objavljena 1931. godine i napravljena je tako što je Grol sakupio veći broj članaka iz različitih časopisa i novina i ujedinio ih, te su konačno nastale Pozorišne kritike. On je napravio izbor i njime obuhvatio kako istaknute naše pozorišne glumce, srpske književnike i njihova dela, tako i strane autore i njihove drame, odnosno prevedene na srpski jezik. Ispod svakog članka nalazi se godina kada je prvi put objavljen, i nisu bogati samo analizom izvedbe predstave, nego se tu nalaze i imena glumaca koji su igrali u njoj.
Najviše mesta u knjizi Milan Grol je ostavio za Branislava Nušića, pisca koji je nadaleko poznat, koji je svojim komedijama obeležio čitavu epohu srpske književnosti, a čija dela su i dalje neprikosnovena. Ne samo što je Nušić pisao za pozorište već je njegova uloga za srpsku pozornicu još veća – bio je jedno vreme, kao i Grol, upravnik Narodnog pozorišta i dramaturg. Ono što je zanimljivo jeste da se u knjizi Pozorišne kritike nalaze članci koji nisu posvećeni najpoznatijim Nušićevim dramama, kao što su Sumnjivo lice, Gospođa ministarka, već su tu članci koji se odnose na njegovog Običnog čoveka, Svet, dramu Pod starost, Iza božjih leđa, i dve tragedije: Knez od Semberije i Danak u krvi. Za Kneza od Semberije Grol kaže da je ostavio najjači utisak na sceni.
Pored Nušića, znatan deo knjige zauzima i ličnost i rad Iva Vojnovića, srpskog književnika i dramaturga Hrvatskog zemaljskog kazališta u Zagrebu. Milan Grol je posebno za objavljivanje ove knjige napisao članak Ivo Vojnović na beogradskoj pozornici (1931).
Dobro je poznato da je Stevan Sremac pisao romane, ali možda ima manje onih koji znaju da se Sremčeva Ivkova slava takođe prikazivala na „daskama koje život znače”. Dok čitamo Pozorišne kritike Milana Grola, postajemo svesni koliko je zapravo bila bogata naša pozorišna scena i koliko je beogradska drama imala da pokaže: od Vojislava Jovanovića sa Našim sinovima i Našim zetom, preko Milivoja Predića i njegove Golgote do Mite Dimitrijevića sa Ljubavnikom svoje žene. Naravno, Grol, kao pozorišni kritičar, u svojim člancima će, pored detalja koje će pohvaliti, ukazati i na loše strane izvedbi, pripreme scene i samih glumaca koji su igrali. S tim u vezi, ova njegova kritika i te kako može doprineti poboljšanju rada srpskog pozorišta. Zahvaljujući svemu ovome, dobili smo i jedan nov pogled na književna dela koja smo čitali, naročito na Nušićeve drame.
Neosporna je činjenica da je i danas dosta popularno da se kod nas čitaju prevodi svetske literature, a takođe i da se pozorišta posećuju da bi se pogledala kvalitetna predstava, bilo da je ona domaća ili strana, prevedena. Slično je bilo i u vreme Milana Grola, kada se rado kupovala karta više da bi se pogledao neki Ibzenov komad ili drama Živi leš Lava Tolstoja. Ovo je dosta doprinosilo razvoju srpske kulture, čemu treba i dalje stremiti.
Da nema glumaca, ne bi bilo ni pozorišta, i obrnuto. Veliku čast i zahvalnost treba da ukažemo svima onima koji su angažovani u procesu stvaranja jedne predstave, a srpska pozorišna scena oduvek je mogla da se pohvali glumačkim kadrom. Knjiga Pozorišne kritike Milana Grola predstaviće nam glumce koje smo možda krajnje nepravedno i zaboravili, ali koji su dali toliko značaja i ostavili traga da bi trebalo da svaka naredna generacija bar zna za njihova imena. Tu su neprevaziđeni Pera Dobrinović, Svetislav Dinulović i Čiča Ilija Stanojević, kao i Sofija Coca Đorđević, koja je, nažalost, rano preminula. Ovi Grolovi članci posvećeni glumcima nude priliku i da saznamo nešto više o njihovim životima, fizičkom izgledu, ponašanju. Na primer za Stanojevića kaže:
„Ilija Stanojević nikad nije ni pokušao da savlada tu primitivnu prostotu dorćolca, koji je u salonu putujućeg pozorišta, s nameštajem palanačkog hotela, formirao svoje kretanje u društvu.”
Čiča Ilija je bio i pisac, pa se među Portalibrisovim izdanjima nalaze i njegova dela Čiča Ilijine životinjke i Dorćolska posla.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druga dela srpske kritike: Svetislav Vulović (Pozorišna i književna kritika), Ljubomir Nedić (Književne kritike, Iz novije srpske lirike), Laza Kostić (O Jovanu Jovanoviću Zmaju), Pavle Popović (Izabrane kritike: romantizam u srpskoj književnosti), Jovan Skerlić (Jakov Ignjatović) i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Pozorišne kritike Milana Grola možete pogledati OVDE, a sva dela Milana Grola koja je Portalibris objavio OVDE.