Na tuđem poslu Tadije Kostića: roman o „gospodi seljacima” i uticaju politike

Tadija Kostić je nepravedno zaboravljen srpski pisac, čiji je književni opus tek sada počeo da privlači pažnju književne javnosti. Njegovo stvaralaštvo je zanimljivo iz više razloga, koji se mogu posmatrati i kada se analizira njegov poslednji roman, Na tuđem poslu.

Pre nego se osvrnemo na ono što je autentično u samom romanu, valja se osvrnuti na specifično vreme i okolnosti u kojima je ovaj roman nastao. Tadija Kostić je stvarao u onom periodu kada su se na književnom planu sekle različite struje. Sa jedne strane, savremenici Tadije Kostića bili su Svetolik Ranković i Janko Veselinović, odani pripadnici realizma, kojem je i sam Kostić dosledno pripadao. Sa druge strane, u vreme kada Kostić piše i stvara svoj neizmerni uticaj već imaju značajni srpski književni kritičari, Bogdan Popović, a potom i Jovan Skerlić. Sa Srpskim književnim glasnikom došli su i dominantni standardi modernističke književnosti, dok je realistička tradicija 19. veka, kojoj je Kostić pripadao, padala neizbežno u zapećak.

To se daje primetiti i po sudbini zaboravljenog romana, Na tuđem poslu. Ovaj roman Tadija Kostić objavljuje 1924. godine. Valja primetiti da se tada već duboko ušlo u 20. vek, te vreme kada su prisutne ne samo modernističke već i avangardne tendencije. U ovo vreme svoja dela objavljivaće Stanislav Vinaver, Rastko Petrović, Momčilo Nastasijević, Miloš Crnjanski. Nasuprot odlikama njihovih dela, Na tuđem poslu je roman u potpunosti realistički napisan. On u to vreme nije privukao veliku pažnju i ostao je u senci sve do današnjih dana. No, da li u njemu zaista nije bilo ničeg što je moglo privući čitaoca?

Na tuđem poslu na planu stila nije doneo ništa novo, ni kada je su u pitanju drugi realistički romani, ali ni kada je u pitanju sam piščev opis, opus Tadije Kostića. Napisan u 3. licu jednine, sa sveznajućim pripovedačem, roman ima fabulu koja je pravolinijska, i koja se niže odvojena u epizode. One kao takve nisu, kako to nekad kod realističkih pisaca biva, dobijale prirodu odvojenih celina, poput pripovetki, već su međusobno odvojene, kratke i jasno napisane. Na tuđem poslu sazdan je iz smene naracije i dijaloga, dok roman ostaje neopterećen deskriptivnim celinama.

Ono što je autentično u romanu, a može se reći i u opusu Tadije Kostića jeste tema „gospode seljaka” i uticaja politike. Glavni junak romana je sveštenik Mirčeta, koji dobija parohiju, pa u mestu u kojem dolazi rešava i da uđe u politiku, i da kroz stranačko delovanje utiče na narod. Ono što se, međutim, dešava možemo prepoznati i u životu samoga pisca, Tadije Kostića, zbog čega se vidi da da je kroz ovu socijalnu temu pisac izneo mišljenje iz vlastitog iskustva.

Ono što se svešteniku Mirčeti događa jeste da se politici počinje previše posvećivati. Istovremeno, on svesno rešava da ignoriše štetna delovanja drugih pripadnika stranke, pod opravdanjem da se u ime stranke nekada mogu učiniti i takve stvari, da bi se njeni članovi zaštitili. Zanemaruje sveštenički poziv i do spoznaje svojih grešaka dolazi tek na kraju romana.

Ono što je, međutim, specifično kod Tadije Kostića i romana Na tuđem poslu jeste i to što nakon spoznaje ne dolazi i do velikog preokreta, naprotiv. Posledice Mirčetinog višegodišnjeg zapuštanja kako svešteničkog poziva, tako i porodice ostaviće neizbrisive posledice, koje on do smrti neće moći ispraviti.

Roman Na tuđem poslu, nepravedno ostavljen na rubu književne tradicije, uskoro će se naći u izdanju Portalibrisa, u ediciji Otrgnuto od zaborava!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *