Ukoliko bismo razmatrali strogo formalni aspekt dela Mir-Jam, zaključili bismo da nisu njeni romani, već pripovetke njena najviša umetnička dostignuća. Mane njenog pisanja kao što su preterana rasplinutost, digresivnost, banalnosti koje ponekad prate dijaloge, često nerazaznatljivi, tipizirani ili slabo motivisani likovi naprosto izostaju kada su njene pripovetke u pitanju, a to posebno važi za zbirku Devojka sa zelenim očima.
Sama priroda pripovetke i obim koje one imaju ne dozvoljava ove manjkavosti. Jedan događaj, mali broj likova, naglašena atmosfera i upečatljivost čine sklad i kompoziciono jedinstvo ove zbirke. Još jedna karakteristika pripovedaka Mir-Jam je ta što počesto nisu ljubavne, pa u ovom delu njenog opusa srećemo raznolikost tema i pripovednih tonova koje možda ne bismo očekivali.
Ono što posebno odlikuje zbirku pripovedaka Devojka sa zelenim očima je vrcava, mladalačka radost življenja. U ovoj zbirci Mir-Jam piše o ljubavnim avanturama, što je u velikoj meri suprotno od poruka njenih romana koje podrazumevaju strogu moralnost kao preduslov za životnu sreću. Ovde devojke i žene pronalaze iskričavu radost ljubavnih avantura bez obaveza i posledica, pre braka, i većina ovih pripovedaka nema teške, mračne tonove koji su zastupljeni u romanima.
Većina ovih priča smeštena je u egzotične ambijente svetskih metropola i mondenskih letovališta gde devojke i mladići provode dane na suncu, plažama u senci palmi i borova; nose se lagane letnje haljine i žirado šeširi, ne govore se isti jezici i komunikacija je svedena na govor tela, poglede i „slučajne” dodire; u atmosferi letovanja i odmora koje ima svoj kraj, ono što se može desiti na promenadama i pod mesečinom samo je prolazna avantura, koja će se brižljivo čuvati i pamtiti.
Zbirka Devojka sa zelenim očima se sastoji od četrnaest kraćih pripovedaka, u većini su žene glavne junakinje i postiže se jedan intimni, ženski diskurs, gotovo čavrljanje na temu letnjih avantura prijateljica koje dele puno poverenje.
Avantura u svetioniku donosi pronađeni rukopis – devojka pronalazi dnevnik svoje bake u kome čita o bakinoj veliko ljubavi prema mladiću, ljubavi koja nije bila suđena. Baka opisuje nekoliko večeri koje su joj označile čitav život; pa naša junakinja poneta romantičnim osećanjima odlučuje se i sama na avanturu sa pilotom koga je sasvim slučajno srela, ali njen sanjani let obeležavaju sasvim oprečni utisci – mučnina, strah i bukvalno ništa romantično. Ova pripovetka nam otkriva sasvim neočekivanu duhovitost za Mir-Jam.
Pustolovina lepe palančanke donosi nam jedno vrlo žovijalnu priču o bogatoj gospođici kojoj se smučio njen isprazan život, pa je rešila da ode u grad i zaposli se kao – služavka. Njen tip muškarca donosi sasvim bajkovit zaplet: devojka ima svoj sanjani tip muškarca od kojeg ne odustaje, i zapravo će dočekati svog „princa”, ali će se ispostaviti da pored sjajne spoljašnosti, on nema potreban status i materijalnu sigurnost; uprkos kritikama drugarica ona ne želi da ga se odrekne, a u zanimljivom obrtu ispostaviće se da je sve bio test, i da ovaj lepotan zapravo ima – sve.
Gospodin u smokingu donosi pravi ambijent plaže, na kojoj će se naša junakinja zaljubiti u momka o kome ne zna baš mnogo, a koji će izazvati podsmeh i izrugivanje njenih drugarica. Zbog toga ona odlučuje da im se osveti.
Po povratku sa svadbenog puta baš i tematizuje jedan ženski razgovor sa drugaricom koja se upravo vratila sa medenog meseca; uprkos navaljivanju prijateljica, mlada udata žena ne želi ništa da im otkrije o čarima svadbenog putovanja i prve bračne noći, sem što im savetuje da se što pre udaju;
Pripovetka U sedam sati u garsonijeri donosi jedan srećom osujećen ljubavni sastanak; umalo posrnula gospođica iznenadnom posetom dobija vreme da preispita svoj pristanak na ljubavni sastanak u samačkom stanu i izbegne skandal.
Zanimljivo je da je naslovna pripovetka, Devojka sa zelenim očima zaista mračna i najtragičnija od svih; ukoliko bismo se opredelili da prvo pročitamo ovu pripovetku, stekli bismo potpuno pogrešan utisak o tonu čitave zbirke, a možda je baš zbog toga i izdvojena, da pomalo obmane potencijalne stroge moralne sudije. Razlikuje se i po tome što je glavni junak ove pripovetke muškarac, veliki zavodnik i neženja u koga se odreda sve devojke zaljubljuju; ova zelenooka lepotica jedina je koja odoleva njegovim čarima, i on gubi glavu za njom. Međutim, ispostaviće se da je sve bila laž i da je ona iskvarena i da ne zaslužuje njegovu ljubav.
Pripovetke Hanuma Šerifa i Plavi cvet takođe su tužne u svom osnovnom tonu i unose sentimentalnost i setnost, kao i kulturološku raznolikost u ovu zbirku.
Zbog svog osnovnog vedrog tona zbirka priča Devojka sa zelenim očima ima posebno mesto u opusu romana i drugih pripovedaka Mir-Jam i u tom smislu predstavlja pravo iznenađenje. Ove teme i ovaj ton sasvim su nesvakidašnje za nju. Često humorni obrti, mudrost koja se meša sa lakomislenošću i, u velikoj meri, bezopasnost situacija koje se opisuju čine pravu literarnu vrednost ove zbirke.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate i druge manje poznate zbirke priča kao što su: Kad ruže cvetaju Milutina Uskokovića, Događaji i ljudi Stojana Živadinovića, Pripovetke i zapisi Lazara Komarčića, Sremska ruža Jovana Grčića Milenka, Plavi dobroćudni vali i Ispovesti Milice Janković i mnoge druge.
Sva dela Milice Jakovljević Mir-Jam možete videti OVDE, a zbirku pripovedaka Devojka sa zelenim očima OVDE.