Уколико бисмо разматрали строго формални аспект дела Мир-Јам, закључили бисмо да нису њени романи, већ приповетке њена највиша уметничка достигнућа. Мане њеног писања као што су претерана расплинутост, дигресивност, баналности које понекад прате дијалоге, често неразазнатљиви, типизирани или слабо мотивисани ликови напросто изостају када су њене приповетке у питању, а то посебно важи за збирку Девојка са зеленим очима.
Сама природа приповетке и обим које оне имају не дозвољава ове мањкавости. Један догађај, мали број ликова, наглашена атмосфера и упечатљивост чине склад и композиционо јединство ове збирке. Још једна карактеристика приповедака Мир-Јам је та што почесто нису љубавне, па у овом делу њеног опуса срећемо разноликост тема и приповедних тонова које можда не бисмо очекивали.
Оно што посебно одликује збирку приповедака Девојка са зеленим очима је врцава, младалачка радост живљења. У овој збирци Мир-Јам пише о љубавним авантурама, што је у великој мери супротно од порука њених романа које подразумевају строгу моралност као предуслов за животну срећу. Овде девојке и жене проналазе искричаву радост љубавних авантура без обавеза и последица, пре брака, и већина ових приповедака нема тешке, мрачне тонове који су заступљени у романима.
Већина ових прича смештена је у егзотичне амбијенте светских метропола и монденских летовалишта где девојке и младићи проводе дане на сунцу, плажама у сенци палми и борова; носе се лагане летње хаљине и жирадо шешири, не говоре се исти језици и комуникација је сведена на говор тела, погледе и „случајне” додире; у атмосфери летовања и одмора које има свој крај, оно што се може десити на променадама и под месечином само је пролазна авантура, која ће се брижљиво чувати и памтити.
Збирка Девојка са зеленим очима се састоји од четрнаест краћих приповедака, у већини су жене главне јунакиње и постиже се један интимни, женски дискурс, готово чаврљање на тему летњих авантура пријатељица које деле пуно поверење.
Авантура у светионику доноси пронађени рукопис – девојка проналази дневник своје баке у коме чита о бакиној велико љубави према младићу, љубави која није била суђена. Бака описује неколико вечери које су јој означиле читав живот; па наша јунакиња понета романтичним осећањима одлучује се и сама на авантуру са пилотом кога је сасвим случајно срела, али њен сањани лет обележавају сасвим опречни утисци – мучнина, страх и буквално ништа романтично. Ова приповетка нам открива сасвим неочекивану духовитост за Мир-Јам.
Пустоловина лепе паланчанке доноси нам једно врло жовијалну причу о богатој госпођици којој се смучио њен испразан живот, па је решила да оде у град и запосли се као – служавка. Њен тип мушкарца доноси сасвим бајковит заплет: девојка има свој сањани тип мушкарца од којег не одустаје, и заправо ће дочекати свог „принца”, али ће се испоставити да поред сјајне спољашности, он нема потребан статус и материјалну сигурност; упркос критикама другарица она не жели да га се одрекне, а у занимљивом обрту испоставиће се да је све био тест, и да овај лепотан заправо има – све.
Господин у смокингу доноси прави амбијент плаже, на којој ће се наша јунакиња заљубити у момка о коме не зна баш много, а који ће изазвати подсмех и изругивање њених другарица. Због тога она одлучује да им се освети.
По повратку са свадбеног пута баш и тематизује један женски разговор са другарицом која се управо вратила са меденог месеца; упркос наваљивању пријатељица, млада удата жена не жели ништа да им открије о чарима свадбеног путовања и прве брачне ноћи, сем што им саветује да се што пре удају;
Приповетка У седам сати у гарсонијери доноси један срећом осујећен љубавни састанак; умало посрнула госпођица изненадном посетом добија време да преиспита свој пристанак на љубавни састанак у самачком стану и избегне скандал.
Занимљиво је да је насловна приповетка, Девојка са зеленим очима заиста мрачна и најтрагичнија од свих; уколико бисмо се определили да прво прочитамо ову приповетку, стекли бисмо потпуно погрешан утисак о тону читаве збирке, а можда је баш због тога и издвојена, да помало обмане потенцијалне строге моралне судије. Разликује се и по томе што је главни јунак ове приповетке мушкарац, велики заводник и нежења у кога се одреда све девојке заљубљују; ова зеленоока лепотица једина је која одолева његовим чарима, и он губи главу за њом. Међутим, испоставиће се да је све била лаж и да је она искварена и да не заслужује његову љубав.
Приповетке Ханума Шерифа и Плави цвет такође су тужне у свом основном тону и уносе сентименталност и сетност, као и културолошку разноликост у ову збирку.
Због свог основног ведрог тона збирка прича Девојка са зеленим очима има посебно место у опусу романа и других приповедака Мир-Јам и у том смислу представља право изненађење. Ове теме и овај тон сасвим су несвакидашње за њу. Често хуморни обрти, мудрост која се меша са лакомисленошћу и, у великој мери, безопасност ситуација које се описују чине праву литерарну вредност ове збирке.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате збирке прича као што су: Кад руже цветају Милутина Ускоковића, Догађаји и људи Стојана Живадиновића, Приповетке и записи Лазара Комарчића, Сремска ружа Јована Грчића Миленка, Плави доброћудни вали и Исповести Милице Јанковић и многе друге.
Сва дела Милице Јаковљевић Мир-Јам можете видети ОВДЕ, а збирку приповедака Девојка са зеленим очима ОВДЕ.