Иако се сматра да је модернију историју лакше сагледати због медијских записа, снимака, транспарентности, очевидаца, а да ону старију морамо тешком муком да реконструишемо из малобројних докумената и доказа, у случају појединих сепоха није баш тако. Или боље рећи у случају периода у коме су ревносни људи, који су учествовали у кројењу судбине једне земље, оставили за собом своје мемоаре, лична документа, писма, уговоре, уколико нису имали шта да затаје.
И срећом, и у нашој прошлости било је таквих часних и ревносних политичара. Један од њих је Јован Ристић. Немојмо помислити да је време у коме је био активан налагало да се искључиво бори за исправне циљеве. Да се свим срцем посвети ослобађању и да заборави насујету, сукобе са противницима унутар земље. Није било тако.
БИОГРАФИЈА БЕЗ МРЉЕ
Као и у сваком времену постоје изазови, постоје искушења, постоје мутне воде… Али Јован Ристић, иако је живо релативно лагодно и корисио бенефите своје позиције српског дипломате у иностранству, ипак је у суштини био прави патриота без мрље у својој биографији. И зато су његова документа готово сва јавна, а његова коресподенција са важним личностима без цензуре је у више наврата публикована.
Сам је писао о својим животним и професионалним ситуацијама и оставио нам тако садржајан материјал да ми данас готово да можемо да замислимо сваки састанак, сваки моменат преговора, познајемо дипломате и њихове ставове, осећамо карактеристике времена у коме је дело настало, једном речју: историја је саму себе записала, или боље рећи записао ју је Јован Ристић.
Преписка између кнеза Михаила и српског заступника у Цариграду
Књига Из времена кнеза Михаила садржи неколико Ристићевих записа, од којих је најобимнија и најиспуњенија подацима Преписка између кнеза Михаила и српског заступника у Цариграду.
Хронолошки поређана писма омогућавају нам да пратимо не само низ догађаја већ и расположења, надања и стрепње кнеза и дипломате. Драматичне турбуленције и смене осећања, а да притом знамо да се није радило о некаквој игри, да није у питању фикција већ стварни тренутак када се одлучивало о нашој нацији.
Да су се ствари другачије догодиле можда бисмо и даље били под страном влашћу или чак нестали са карте Европе.
Преписка између кнеза Михаила Обреновића и српскога заступника у Цариграду као главни део књиге Из времена кнеза Михаила налази се значајан скуп дипломатских и личних писама који бацају светло на односе између српских власти и Османског царства у периоду владавине кнеза Михаила. Омогућава читаоцу увид у начин на који се тада водила спољна политика, преговарање, али и како се сналазило у решавању сваких препрека – формалних и неформалних.
ДИПЛОМАТСКИ И ЛИЧНО
У писмима која чине Преписку између кнеза Михаила Обреновића и српскога заступника у Цариграду (Из времена кнеза Михаила) примећује се јасна разлика према другим врстама извора — ту су и формалне дипломатске информације, и изрази личних осећања и стрепњи у условима турске контроле. Оно што може највише да фасцинира модерног читаоца је чињеница да је и поред устанака дипломатија имала кључну улогу у процесу ослобађања и утврђивања слободних територија, али и да је много тога зависило од великих сила и њихових представника са којима се Ристић трудио да оствари што боље односе.
Зато је књига Из времена кнеза Михаила, као збирка документарних списа, непроценљиво вредна. Писма из преписке показују и унутрашње дилеме владара , његове сумње, али и визију и наде које је имао за Србију.
ЗАПИС ЖИВОТА
Преписка између кнеза Михаила Обреновиća и српскога заступника у Цариграду није само државни документ — то је делимично и запис живота у време када су политичке и личне судбине биле тесно испреплетене.
Из ове корепонденције се да закључити колико је кнез Михаило држао до аутономије, до правне и политичке зрелости српске државе. Као и колико је српски заступник у Цариграду, дакле, Ристић био посредник између две реалности — између захтева српског народа и турског центра.
ГРАЂА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ
У ствари читава књига Из времена кнеза Михаила показује и колико су били кључни канали преговора, информација и дипломатске вештине, које су за та времена морале да буду прецизне, опрезне и стратегијске.
Закључно, збирка документарних текстова Из времена кнеза Михаила представља драгоцени извор за проучавање не само политичких односа него и колективне психологије, народних очекивања и личних карактера.
Ако се више докумената и архивског материјала прикупи, ова збирка може постати темељ за нове студије српске дипломатије и историје уопште.
Пироћанчева историјска размишљања
Други спис из ове књиге, Пироћанчева историјска размишљања, приказује Ристићеве односе са политички опонентима. Он најпре износи свој став да је у време преговора требало одложити оружани сукоб, што се и десило, док је Гарашанин мењао ставове а Пироћанац покушавао да у јавности на неки начин осрамоти свог противника Ристића. Овај му враћа извргавајући руглу његов покушај да самим насловом текста повећа озбиљност расправе и да јој на тежини и објашњава да је у питању бедан покушај Пироћанчевог тумачења једне Ристићеве реченице, упућене писмом кнезу о наводној сумњи у неког министра.
Текст Пироћанчева историјска размишљања је компликован за разумевање читаоцима који не познају политички контекст, али сведочи о унутрашњим превирањима и сукобима мешу политичарима који правим чудом нису засметали спољнополитичкој борби за ослобођење.
Последња година спољашње политке кнеза Михаила
Трећи спис који је уврштен у књигу: Последња година спољашње политке кнеза Михаила, такође се тиче неких детаља везаних за кнежеву борбу, али сама чињеница да је реч о последњој години његове валдавине оставља горак укус и инсинуира чињеницу да је унутрашња нестабилност и борба за власт у крајњој консеквенци и условиле Михаилову смрт. Тиме је на суров начин кажњен владар, који се свим срцем борио за најважније интересе народа и на послетку извојевао повлачење Турака из важних градова као што су Београд, Смедерево, Шабац итд., а што је представљало последњу етапу ослобођења, које је озваничено једанаест година касније, за време владавине краља Милана.
ПОрталибрис је „отргао од заборава” и мемоарска дела других аутора о историји Србије као што су Владан Ђорђевић, Божидар С. Николајевић, Драгојло Дудић.
Сва дела овог писца можете пронаћи ОВДЕ.