Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

УСПОМЕНЕ ИЗ ОКУПАЦИЈЕ: записи о времену страдања

Кратка биографија Стевана Максимовића

Стеван Максимовић (1844–1922) био је утицајан адвокат, писац правне и документарне литературе из Пожаревца.

Историјски архив Пожаревац објавио је 2011. године Збирку начелних одлука одељења и општих седница Касационог суда Стевана Максимовића, на чијем се почетку налази биографија овог чувеног Пожаревљанина. Ову ширу биографију под називом Живот и дело Стевана Максимовића (1844–1922) написао је Добрица Живковић. Ми ћемо на овом месту изнети само основне податке о Стевану Максимовићу, и то оне које су, мислимо, важне за разумевање његових мемоара Успомене из окупације немачке, аустријске и бугарске.

Стеван Максимовић рођен је 1844. године у сиромашној али топлој и складној породици, у којој су се неговале истинске вредности: марљивост, поштење, одговорност, оданост и осећај дужности.  У родном месту, Пожаревцу, похађао је основну школу, а гимназију је завршио у Београду 1861. Међутим, због тешке материјалне ситуације није могао да настави школовање, па се запослио као практикант у окружном суду у Пожаревцу, те започео изузетно успешну правничку и адвокатску каријеру дугу скоро педесет година.

Од 1867. године ради у суду Књажевцу. Упознаје Јелку и жени се. Међутим, када су Турци спалили Књажевац у српско-турском рату 1876, тада је изгорела и кућа Стевана Максимовића, па се он враћа у родни Пожаревац.

Читав свој живот посветио је правној теорији, написао је неколико стотина чланака, расправа и тумачења правних питања. Био је изузетно популаран адвокат не само у Пожаревцу него и Књажевцу, Зајечару и Алексинцу, и ако је некоме требао адвокат, тај је бирао Стевана.

Имао је троје деце, ћерку Лепосаву и синове Владимира и Властимира. Преминуо је 1. марта 1922. у Пожаревцу и сахрањен је уз присуство многобројних грађана на пожаревачком гробљу.

Ратни мемоари Стевана Максимовића

Најинтересантније и уједно књижевно највредније дело Стевана Максимовића јесу Успомене из окупације немачке, аустријске и бугарске 1914–1918, мемоарски запис који је саставио непосредно по окончању Првог светског рата, 1919. године. Настале из свежег сећања и са терена на коме се писац налазио, ове успомене представљају драгоцен историјски и документарни извор о једном од најтежих и најтрагичнијих периода српске прошлости – времену окупације Србије од стране Централних сила.

Максимовић своје успомене почиње једним краћим историјским прегледом о томе како је започео Први светски рат: Сарајевски атентат, аустроугарски ултиматум и Пашићев одговор, почетак борби, заузеће западне Србије, Мишићева офанзива и одбрана, кратко затишје. После овог својеврсног увода почиње, готово дневнички, причу о окупацији.

Максимовић у делу даје потресну и доста детаљну слику свакодневног живота у Пожаревцу најпре под немачком, а потом и под аустроугарском и, најзад, бугарском окупационом влашћу, која је у његовим записима представљена као нарочито сурова и немилосрдна. Он бележи призоре глади, реквизиција, пљачки и насиља, као и сталну неизвесност у којој су живели грађани изложени константним претњама да ће бити интернирања и стрељања. Међутим, ово није само прича о страдању него и о храбрости, солидарности и узајамној помоћи, којима се чувало достојанство и гајила нада у тешким временима.

Оно што је посебна књижевна вредност Успомена из окупације је приповедачки тон који је трезвен, уздржан и без патетике, готово хладан, хроничан, што сведочанству даје додатну уверљивост и снагу, и чини га модерним, савременим.

Иако је ово дело мемоарско-историјског типа и има велику историографску вредност као сведочанство о окупацији Србије у Првом светском рату, оно што код њега плени је лично, приватно сећање, судбина једног човека, за коју схватамо да може бити огледало судбине читавог народа: писац је Успомене посветио сени свога сина Владимира, који је нашао смрт у мору 11. септембра 1917. године.

Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и друга мање позната мемоарска дела као што су: Окупација Драгише Лапчевића, Моје успомене Живојина Мишића, Под окупацијом Борисава Станковића, Дневник једног добровољца Пере Тодоровића, Тасин дневник Танасија Тасе Миленковића и многа друга.

Сва дела Стевана Максимовића можете видети ОВДЕ, а дело Успомене из окупације ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу
    slot sbobet88 agb99 slot gacor situs slot toto AMANAHTOTO slot SLOT GACOR AMANAHTOTO toto ASIA200 ASIA200 ASIA200 bayijudy.com situs resmi bayitoto slot gacor popotogel login situs slot eropa99 hoki99 roma77 babe138 roma77 roma77 hoki99 abadicash