Знаменити Срби мусломани је збирка прича Миленка М. Вукићевића о истакнутим личностима из српске прошлости које су јачањем Османског царства у српским земљама директно или индиректно, преко својих предака, биле захваћене процесом исламизације, но, то није имало никаквог утицаја на њихов однос према народу католичке и православне вероисповести.
Највећу пажњу Миленко Вукићевић посветио је великом Мехмед-паши Соколовићу, илити малом Бају, пре исламизације. Велики везир српског порекла, који то никада није заборавио, па је чак и у знак сећања на своје порекло саградио задужбину, споменик културе по коме је вишеградска касаба и дан-данас најпрепознатљивија, и која је била огромна инспирација Иви Андрићу за роман На Дрини ћуприја, један је од најзнаменитијих „Срба мусломанаˮ, како истиче Миленко Вукићевић. Управо из тог разлога највише пажње у својој монографији поклања управо њему, због изузетно благог односа према Србима, као знак сећања на своје порекло и своје корене. Међутим, аутор Знаменитих Срба мусломана приказује Мехмед-пашу не само као градитеља моста на Дрини и обновитеља Пећке патријаршије, заједно са својим братом и тадашњим архиепископом Макаријем, већ и као изузетног владара, идеал владара који није тиранин и зулумћар, већ у том периоду изузетно благонаклон према становништву поробљене територије.
Међутим, поред Мехмеда Соколовића, Миленко Вукићевић је у својим Знаменитим Србима мусломанима издвојио и друге истакнуте личности које су остале у сенци бројних збивања на тадашњој историјској сцени, посебно истичући њихово племенито порекло и правичност, демократски однос према хришћанској вери, наслеђене од својих предака. Такав је Хусејин Градашчевић, који је живео у време бошњачке сече кнезова, такозвани Босански Витез; затим, Али-ага Дадић, један од највећих бораца за самосталност Босне и Херцеговине и очување властеотске самосталности; Синан-паша Сијерчић, велики борац за јединство и једнакост народа свих вера у Босни и Херцеговини; и, најзад, Хасан-ага Крајишник, један од највећих крајишких бораца за властеотску самосталност у 19. веку.
Вођен записима савременика, писмима, сведочанствима и причама, Миленко М. Вукићевић својим Знаменитим Србима мусломанима даје изразиту црту научности, баш онакву какву је показао у својим биографијама Краљ Петар I и Карађорђе. Повезујући више историјских личности једне епохе у једном делу, изузев Мехмед-паше Соколовића, аутор је приказао једну потпунију слику Босне и Херцеговине, која је тада још увек била у потчињеном положају, али и истовремено на размеђи Истока и Запада, који се у периоду 19. века све више ширио по њеним просторима преко Аустроугарске монархије. Такође, Знаменити Срби мусломани представљају различите аспекте друштвено-политичког устројства живљења једне јако специфичне етнорелигијске заједнице.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате биографске и историјске књиге што су: Вергилије Веселина Чајкановића, Бетовен Стојана Живадиновића, Живот и рад Вука Стефановића Караџића Љубомир Стојановић, Седамдесет анегдота из живота српских књижевника Андре Гавриловића, Милош Обреновић Михаила Гавриловића и многе друге.
Сва дела Миленка М. Вукићевића можете видети ОВДЕ, а књигу Знаменити Срби мусломани ОВДЕ.