Божидар Савић (1862–1927) био је један од познате браће Савић, који су у Београду имали своју штампарију, књижару, бавили су се издавањем новина и имали биоскоп и посластичарницу. Божа и његова браћа Михајло, Пера и Светолик били су учени људи, пореклом из Шапца, школовали су се у иностранству. Михајло је дипломирао медицину у Лајпцигу, Пера је завршио спољну академију у Бечу, а Светолик је био познати бициклиста, победник на тркама у Србији и иностранству, био је новинар и власник листа Балкан.
Божидар (Божа) Савић је студирао филозофију на Лицеју у Београду, потом у Бечу, Берлину и Цириху студирао медицину, али је студије прекинуо због недостатка материјалних средстава. Био је и потпредседник Друштва српских новинара и публициста. Био је заинтересован за историју и политику, написао је неколико књига, од којих су неке: Сузана (1900), роман о угледним енглеским породицама, Две сестре (1900), роман из београдског живота, и књигу Владановштина (1901), која је била нека врста опозиционе књиге и коментар на тадашњег председника владе др Владана Ђорђевића, кога је краљ Александар Обреновић ставио на чело владе и који је био познат по увођењу великих пореза за успешне трговце, каква је била и породица Савић. Написао је и сценарио за филм Јадна мајка, који је приказиван до 1932, када је изгубљен. Након завршених студија браћа се враћају у родни Шабац, преводе разне књиге са немачког. Од зарађеног новца купују штампарију, парну стругару и парни млин. Селе се у Београд и отварају велике књижаре у Земуну, Кнез Михаиловој и Васиној улици, а како су били испред свог времена, књиге су се могле наручити поузећем. У књижарама су имали и одељак школског прибора и поклона, одељење вештачког цвећа и абажура и малу кафетерију где могу да се прелиставају књиге. Код њих каријеру започињу браћа Рибникар, Моша Пијаде, социјалиста Радован Драговић, слепи новинар Хумо итд.
Браћа Савић су била политички активна, противници тадашње власти, због чега су понекад и сносили последице – њихов познати лист Мали журнал затворен је на годину дана након што нису објављивали говоре тадашњег председника владе др Владана Ђорђевића. Божидар Савић био је привржен и хуманитарном раду, на његовим филмовима, осим великих и познатих имена београдске глумачке сцене, радила су и деца из разних средњих школа. Често се бринуо о деци без родитеља и помагао им у животу, школовао их и бринуо се да изађу на прави пут. Тако је обележен његов рад и помоћ у напредовању млађих генерација.
Сузана је једним делом историјски роман, како сам аутор наводи у поднаслову. Божидар Савић нам још у напомени саопштава како је желео да напише историјски роман, јер је историја оно што чини један народ. Подсећа на нашу тужну историју, како након вишевековне владавине под Турцима немамо библиотеке и архиве пуне докумената и књига из старе и историје нашег средњег века. Напомиње да услед разних догађаја, од којих су неки ратови и напоран новинарски рад, он није имао средстава да напише историјски роман о нашој историји. Тако пише један из енглеске историје, остављајући другима да, по угледу на овај роман, напишу роман наше историје. Након овог романа, Божидар Савић написаће неколико романа о савременом београдском животу, српској историји и друштву. Другим делом Сузана је друштвени роман, јер говори о две угледне породице из два различита раздобља повезане чудном судбином. Породице Егмонт и Пембрук, иако их дели више од триста година временског размака, морају се суочити са сличним проблемима. Живот и смрт, избављење из неправедног тамничења само су неке од битних тема овог динамичног романа. Многе књиге Божидара Савића баве се породичним проблемима и вечном проблему угледа једне поштене породице. Овај мотив прожимаће се кроз све касније његове књиге (Отилија, Снаха, Сузана и Две сестре).
У оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе се и други мање познати српски романи, као што су: Страст Давида Пијаде, Даница и Спахиница Стевана Ј. Јевтића, Женидба Шарла Шаплина Драгутина Илића Јеја, Глувне чини Александра Илића и многи други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса.
Књигу Сузана погледајте ОВДЕ, а сва дела Божидара Савића која је Порталибрис објавио ОВДЕ.