Мало је у нашој архивској грађи, штампи и уопште међу документарним делима и сачуваним личним документма упечатљивих сведочанстава о једном времену и истодобно о нашем менталитету, политичком бићу, црти карактера која је директно наш усуд – препрека која нам онемогућава прогре, промену бољитак, а баш таква су два текста која чине књигу Одабрана дела Божидара Николајевића. То су: Лаж и клевета, наличје листа Политика и Радикална странка и Светомир Николајевић. Придодат им је и један уметнички есеј: Богородица у уметности, који тематски није повезан са претходна два, али надопуњује слику о Николајевичу као изузетном интелектуалци и познаваоцу различитих области, тема и сфера.
ОДБРАНА ОЧЕВОГ ДОСТОЈАНСТВА
У неколико речи може се објаснити да је Божидар Николајевић, одговарајући листу Политици на нападе на његовог оца, предратног политичког функционера, писца и кандидата за Нобелову награду, у најкраћем описао је шта се у високим круговима дешавало током аустријске окупације, а шта након ослобођења.
Лаж и клевета, наличје листа Политика – чланак, писмо, запис о историјском моменту и атмосфери лицемерја у нашој земљи свакако је изузетно снажно написан текст, језички и књижевно квалитетан, емотивно упечатљив, а пре свега експлицитан у погледу друштвенх превирања и људских најнижих страсти, које су након ослобођења изашле, посебно у контексту појединаца који су гледали само свој успон и положај, а којима су медији, као што је и данас, представљали средство манипулације…
СТРАХОТА ПРЕЛАСКА ПРЕКО АЛБАНИЈЕ АЛИ И ЖИВОТА ПОД ОКУПАЦИЈОМ
Он у тексту Лаж и клевета, наличје листа Политика најпре устаје против уврежене идеје да су сви они који су остали на територији Србије током Првог светског рата имали лагодније ратне године од оних који су били део Албанске голготе. Он признаје ужас који су проживели али и сам сведочи како је био тежак живот под окупатором.
И ту се у делу Лаж и клевета, наличје листа Политика види Николајевићев књижевни осећај да се нешто прецизно опише:
„Окупација – то је збиља један црн, гнусан и скоро неиздржљив чин; нешто подмукло и мучко, као вешала у ’апсанској полутами; нешто што вас упорно вреба иза бусије, што стално пречи да дигнете главу, што дави душу, вређа понос људски и чини да увек зазирете и да се увек осврћете.”
ЛИЧНИ ЋАР ИЗ ОКУПАЦИЈЕ
Божидар Николајевић је био човек врло проницљив и упућен те је приметио неправду и двоструке аршине у вредновању поступака оних који су окупацију трпели и о томе без длаке на језику пише у Лажи и клевети:
„Известан број људи извлачио је, свесно и с планом, лични ћар из окупације (ратни богаташи, чији је коловођа Јован Сјеницки, против кога се, однекуд, Политика не буни), или је окупационо стање искоришћавао наносећи штету својим ближњима проказивањем и пањкањем појединаца, који су због тога били ’апшени, интернирани, па чак и вешани. Такве продане душе морају искусити казну не само у интересу државнога морала него и за љубав једне више Правде, која држи земљу и градове.”
КУЛТУРНО ЗАЛАГАЊЕ СВЕТОМИРА НИКОЛАЈЕВИЋА
У Одабраним делима Божидара Николајевића види се да се он се не стиди очевог држања и чак истиче његово културно залагање током окуупације које је било усмерено ка добробити нашег народа.И то није релативизација. У Лажи и клевети види се смелост Божидара Николајевића да постави једно важно питање – да ли је Албанска голгота била нужна и зашто се о томе не прича. И иако то звучи као анализа капетана после битке, Николајевић уводи један за нас неспецифичан обичај да ипак након неке тешке одлуке промислимо да ли је била исправна, па и да признамо грешку ако је она постојала. И неспособност за то и данас нас кошта. А ево и како у Лажи и клевети тај храбри излет звучи:
„Она (Политика) ћути пред страховитим фактом – да се није морало доживети повлачење кроз Албанију, као и пред злочином оних који носе на души смрт хиљадама невине српске деце у албанским гудурама. Она не сме да се изјасни ни за ни против афере стрељаног пуковника Димитријевића Аписа и, правећи се, тако, невешта пред највећим догађајима и аферама, она изиграва морализаторку у далеко безначајнијим појавама нашега болеснога друштва.”
САРАДНИЦИ НЕПРИЈАТЕЉА У ВЛАДИ
И напослетку у Лажи и клевети Божидар Николајевић кроз пример износи једну страшну истину нашег друштва, да ратни профитери или сарадници непријатеља нађу пут да „прелете” на другу страну и опет буду на позицији моћи. И у томе је најснажнија морална порука овог текста, који је с разлогом на првом месту у овим Одабраним делима.
Суштински, у питању је Николајевићева опомена да се обрати пажња и санкционише тенденција која се нажалост и након његовог времена понављала, па је можда време да је коначно схватимо озбиљно:
„…да влада крије аустријске конфиденте, од којих неки заузимају данас највише положаје у нашој новој држави; да прима у официрски кор џелате српскога народа и да у самој Влади седе неколико министара који су политички помагали Аустрију док је тукла Србију.”
„Имали би, даље, да буду суђени и најстроже осуђени сви председници општина под окупацијом, заједно с кметовима, општинским одборима и чиновницима општинским.
Првенство у том колу припало би г. г. Воји Вељковићу, садашњем министру финансија, и Василију Антонићу, бив. српском министру и краљевско-српском ђенералштабном пуковнику, као председницима Београдске општине под непријатељем. Има ли већега неморала него гонити скомрачке председнике сељачких општина, а председника престонице под непријатељем дизати на министарску столицу?”
И више ништа о овом делу не треба рећи, већ треба да га сви читамо, чувамо у својој библиотеци и не дозволимо да се ужасне неправде не понове.
РАДИКЛАНА СТРАНКА , ИЗ ПРВЕ РУКЕ
Чланак Радикална странка и Светомир Николајевић, који је такође део Одабраних дела даје нам историјат настанка ове странке, слику политичке сцене у то време у Србији, приказ многих турбуленција, о чему је све Божидар сазнавао из прве руке, јер су многи великани проводили време у њиховој кући, ту су се доносиле важне одлуке, и на известан начин кројила се судбина државе.
Богородица у уметности је есеј који је такође део књиге Одабрана дела Божидара Николајевића, уметнички текст, у коме аутор анализира различите приказе Богородице на познатим сликама, које тадашњи људи нису могли уживо видети јер се мало путовало.Он показује своје познавање уметности и приближава важна дела заинтересованима на нашим просторима. Богородица у уметности је у том смислу прозор у уметнички свет за нашег човека тог доба.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис је издао и књигу Из Скандинавије Божидаровог оца Светомира Николајевића, као и дела многих истакнутих личности која говоре о историји наше државе и менталитету, као што су Јован Ристић, Владан Ђорђевић итд.
Сва дела Божидара Николајевића можете видети ОВДЕ.
Kњигу Одабрана дела Божидара Николајевића мођете наручити ОВДЕ.