Мемоарска књига Испод земље или Моја тамновања (1881) Мите Ценића представља једно од најпотреснијих сведочанстава о политичком прогону и тамничком искуству у Србији друге половине XIX века. Настало из личног искуства аутора, ово дело превазилази оквире индивидуалне исповести и добија шири друштвено-историјски значај, разобличавајући механизме репресије и злоупотребе власти у време владавине краља Милана Обреновића, али и сваког другог ауторитарног режима.
Мита Ценић Испод земље или Моја тамновања почиње овако:
„У свакој земљи и у свако доба готово свака влада држи понеког баука којим плаши лаковерни народ, а мудраце, њене противнике, упропашћује. Довољно је метнути тог баука на среду, па да сваки као стена ућути. У Француској монаркисте плаше свет републиканцима, републиканци – монаркистима и комунистима: обоје плаше издајницима проданим Немачкој. У Немачкој је баук социјализам и сепаратизам; у Енглеској фенијанци; у Италији паписте и карбонари, у Аустрији антиаустријанци; у Русији нихилисте, итд. Од свију тих баука оваква је употреба: који је човек противник владин и којега се боје, употреби се лукавство да га се опросте. Нададу вику: то је тај и тај, он иде противу владара, вере, сопствености; то је завереник, такав и такав – и шта ти се ту још не накантра. Народ као народ: глуп, мало не разуме где је истина, а мало има и апетита да се и он покаже као сила. Како то не може да учини противу силних, јер ће да извуче, а он барем натреса се на слабијег. Ко је, опет, слабији но онај на кога власт пружи прст! – И тако, видећете у целом свету једно и исто: да сваки онај на кога је власт кивна може лако пропасти намигне ли само она народу. Ко може мученика више да попљује, да га више опсује, да га добро гађа камењем – тај је већи патриота и „заслужан и честит грађанин”.”
У овом кратком, доста циничном пасусу Ценић описује једну универзалност: све владе, увек и свуда, спроводе исте једноставне механизме репресије. По власт опасни појединци проглашавају се издајницима, завереницима и непријатељима поретка, па маса, вођена страхом или профитом, учествује у прогону на ужасан начин.
Ценићев пут у тамницу започиње у октобру 1873. године, када је, по налогу српских власти, ухапшен у Паризу под оптужбом да је учествовао у припреми атентата на краља. Више месеци проводи у злогласном затвору Мазас, где се први пут суочава са суровим условима заточеништва, самовољом власти и потпуним одсуством правне сигурности. Пошто је за наводни злочин и осуђен, протеран је из Француске. Пошто се вратио у Србију и после неколико месеци сталног полицијског надзора, ухапшен је за припремање завере против краља Милана, и, на основу лажних исказа двојице сведока, осуђен на осам година робије у тешким оковима.
Управо то вишеструко искуство затвора — и страног и домаћег — чини срж Ценићевих мемоара. Он детаљно описује услове тамновања, физичке и психичке патње затвореника, али и понижења која произлазе из система у којем је појединац потпуно беспомоћан пред самовољом власти.
Навешћемо само један пример који може добро да ослика не само оно о што Ценић описује (живот у тамници) већ и само његово приповедање, које је живо, непосредно, сликовито али јасно, без патетике и реторичког претеривања – све оно што чини ово сведочење изузетно снажним, уверљивим и, изнад свега, потресним.
„Уто приспесмо и у заведењску радионицу. Да је сирома Омир имао прилике да дође у ову црну пећину, у којој сијасет почађаних окованих људи као сенке иду тамо-амо, нешто кују, дељу, туку, а све за туђ рачун – он доиста не би морао силазити у вулкане, те тражити богу грома циклоне. Но њему би се морале и идеје променути – подземни живот не изгледа онако како је Ментор показао Телемаку, ни онако како га је Данте у његовом Паклу представио. Онолико поезије под земљом нема; тамо се плаче и јадује, нариче и кука, трпи се и мучи врло прозаички, без форме, без ритма и без везе. Систематичан и непрестани јад огугла се, а далеко је страшнији онај на прекид; кад чекаш удар, горе је но кад си га већ примио и његову жестину осетио.”
Испод земље или Моја тамновања није само мемоарско дело о једном човеку или документ о једном времену већ књига која предводи онај дуги низ сведочења српских политичких затвореника: Јервема Грујића, Владимира Јовановића, Јездимира Дангића, Милована Ђиласа, Иве Андрића, Борислава Пекића, Драгослава Михаиловића, Јовице Црвенка и многе друге.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и друга мање позната мемоарска дела као што су: Под Немцима Божидара С. Николајевића, Успомене из окупације Стевана Максимовића, Под окупацијом Борисава Станковића, Дневник једног добровољца Пере Тодоровића и многа друга.
Сва дела Мите Ценића можете видети ОВДЕ, а дело Испод земље или Моја тамновања ОВДЕ.