Memoarska knjiga Ispod zemlje ili Moja tamnovanja (1881) Mite Cenića predstavlja jedno od najpotresnijih svedočanstava o političkom progonu i tamničkom iskustvu u Srbiji druge polovine XIX veka. Nastalo iz ličnog iskustva autora, ovo delo prevazilazi okvire individualne ispovesti i dobija širi društveno-istorijski značaj, razobličavajući mehanizme represije i zloupotrebe vlasti u vreme vladavine kralja Milana Obrenovića, ali i svakog drugog autoritarnog režima.
Mita Cenić Ispod zemlje ili Moja tamnovanja počinje ovako:
„U svakoj zemlji i u svako doba gotovo svaka vlada drži ponekog bauka kojim plaši lakoverni narod, a mudrace, njene protivnike, upropašćuje. Dovoljno je metnuti tog bauka na sredu, pa da svaki kao stena ućuti. U Francuskoj monarkiste plaše svet republikancima, republikanci – monarkistima i komunistima: oboje plaše izdajnicima prodanim Nemačkoj. U Nemačkoj je bauk socijalizam i separatizam; u Engleskoj fenijanci; u Italiji papiste i karbonari, u Austriji antiaustrijanci; u Rusiji nihiliste, itd. Od sviju tih bauka ovakva je upotreba: koji je čovek protivnik vladin i kojega se boje, upotrebi se lukavstvo da ga se oproste. Nadadu viku: to je taj i taj, on ide protivu vladara, vere, sopstvenosti; to je zaverenik, takav i takav – i šta ti se tu još ne nakantra. Narod kao narod: glup, malo ne razume gde je istina, a malo ima i apetita da se i on pokaže kao sila. Kako to ne može da učini protivu silnih, jer će da izvuče, a on barem natresa se na slabijeg. Ko je, opet, slabiji no onaj na koga vlast pruži prst! – I tako, videćete u celom svetu jedno i isto: da svaki onaj na koga je vlast kivna može lako propasti namigne li samo ona narodu. Ko može mučenika više da popljuje, da ga više opsuje, da ga dobro gađa kamenjem – taj je veći patriota i „zaslužan i čestit građanin”.”
U ovom kratkom, dosta ciničnom pasusu Cenić opisuje jednu univerzalnost: sve vlade, uvek i svuda, sprovode iste jednostavne mehanizme represije. Po vlast opasni pojedinci proglašavaju se izdajnicima, zaverenicima i neprijateljima poretka, pa masa, vođena strahom ili profitom, učestvuje u progonu na užasan način.
Cenićev put u tamnicu započinje u oktobru 1873. godine, kada je, po nalogu srpskih vlasti, uhapšen u Parizu pod optužbom da je učestvovao u pripremi atentata na kralja. Više meseci provodi u zloglasnom zatvoru Mazas, gde se prvi put suočava sa surovim uslovima zatočeništva, samovoljom vlasti i potpunim odsustvom pravne sigurnosti. Pošto je za navodni zločin i osuđen, proteran je iz Francuske. Pošto se vratio u Srbiju i posle nekoliko meseci stalnog policijskog nadzora, uhapšen je za pripremanje zavere protiv kralja Milana, i, na osnovu lažnih iskaza dvojice svedoka, osuđen na osam godina robije u teškim okovima.
Upravo to višestruko iskustvo zatvora — i stranog i domaćeg — čini srž Cenićevih memoara. On detaljno opisuje uslove tamnovanja, fizičke i psihičke patnje zatvorenika, ali i poniženja koja proizlaze iz sistema u kojem je pojedinac potpuno bespomoćan pred samovoljom vlasti.
Navešćemo samo jedan primer koji može dobro da oslika ne samo ono o što Cenić opisuje (život u tamnici) već i samo njegovo pripovedanje, koje je živo, neposredno, slikovito ali jasno, bez patetike i retoričkog preterivanja – sve ono što čini ovo svedočenje izuzetno snažnim, uverljivim i, iznad svega, potresnim.
„Uto prispesmo i u zavedenjsku radionicu. Da je siroma Omir imao prilike da dođe u ovu crnu pećinu, u kojoj sijaset počađanih okovanih ljudi kao senke idu tamo-amo, nešto kuju, delju, tuku, a sve za tuđ račun – on doista ne bi morao silaziti u vulkane, te tražiti bogu groma ciklone. No njemu bi se morale i ideje promenuti – podzemni život ne izgleda onako kako je Mentor pokazao Telemaku, ni onako kako ga je Dante u njegovom Paklu predstavio. Onoliko poezije pod zemljom nema; tamo se plače i jaduje, nariče i kuka, trpi se i muči vrlo prozaički, bez forme, bez ritma i bez veze. Sistematičan i neprestani jad ogugla se, a daleko je strašniji onaj na prekid; kad čekaš udar, gore je no kad si ga već primio i njegovu žestinu osetio.”
Ispod zemlje ili Moja tamnovanja nije samo memoarsko delo o jednom čoveku ili dokument o jednom vremenu već knjiga koja predvodi onaj dugi niz svedočenja srpskih političkih zatvorenika: Jervema Grujića, Vladimira Jovanovića, Jezdimira Dangića, Milovana Đilasa, Ive Andrića, Borislava Pekića, Dragoslava Mihailovića, Jovice Crvenka i mnoge druge.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati i druga manje poznata memoarska dela kao što su: Pod Nemcima Božidara S. Nikolajevića, Uspomene iz okupacije Stevana Maksimovića, Pod okupacijom Borisava Stankovića, Dnevnik jednog dobrovoljca Pere Todorovića i mnoga druga.
Sva dela Mite Cenića možete videti OVDE, a delo Ispod zemlje ili Moja tamnovanja OVDE.