Српске народне лирске песме у овом избору представљају скуп одабраних стихова који истовремено уводе у свет народне поезије и дају репрезентативну слику тог колоритног усменог стваралаштва. Када је реч о лирким песмама, увек се говори о њиховој подели, али је негде можда и важније шта нам оне откривају.
У овом избору некако од прве стране читалац се упознаје са животом нашег народа: са обичајима, важним животним догађајима, хијерархијом односа између мајке и ћерке, снаје и свекрве, невесте и девера… На основу лирске поезије може се реконструисати стил живота наших предака који је био такав до релативно скорих времена, и сезао дубико у прошлост, јер, осим турског освајања, није било много турбулентних догађаја, новина, било чега што би мењало живот заједнице. Зато можемо говорити и томе да су српске народне песме у овом избору материјал за антрополошко анализирање можда и најстаријих карактеристика живота на нашем поднебљу. Чак и оно баш „старо” и „давно” оставило је свој печат и у овим песмама, па је видљиво кроз симболе, назнаке, детаље, дакле, присутно је у неким слојевима ове поезије.
Лирску поезију карактеришу и многе песничке фигуре које нису уобичајене за сваку усмену традицију и зато завређују посебну пажњу, а у збирци Српске народне лирске песме одабрани су управо стихови где су ове поетске фигуре најуспелије. Асонанце, алитерације, метафоре, алегорије и то оне везане за природу, процесе у њој, представљају оно врхунско богатство нашег стваралаштва.
Ова збирка, Српске народне лирске песме, упознаје читаоце и са типским ликовима народне традиције, смерна девојка, духовита девојка, тужна мајка, часни заљубљени младић, самоуверена девојка која се с момком у нечему такмичи… Они су део културе у ширем смислу, најсликовитије и најупечатљивије приказани кроз ове песме, и то кроз своје гестове, понашање, погледе, речи, гардеробу. А без познавања тих српских архетипова нема разумевања карактеристика народног бића, читаве наше културе, уметности, историје, па ни свакодневице. У том смислу лирске песме представљају и одличан материјал за анализу психологије личности која је дубоко повезана за прецима, традиционалном поделом улога, прихватљивим и неприхватљивим понашањем.
Али ако ове песме не посматрамо само као извор информација или материјал за проучавање, оне пружају велику пријатност и уживање при читању.
Збирка Српске народне лирске песме садржи дела са посебним уметничким и уопште естетским квалитетима. Пре свега ту су очаравајући описи и колоритне слике природе. Интригантне су и метафоре које се углавном односе на љубав, а пренесене су у природно окружење и изазивају дивљење народном генију, који је баш такво упоређење или повезивање смислио.
Песме краси једноставност, односно способност да се кроз једноставну сцену, опис, дијалог прикаже емоција, ситуација, збир животних правила, карактер јунака, и та сажетост је толико ефектна да се поводом наше лирске епске поезије може говорити као да је према њој настала крилатица: мање је више.
У збирци Српске народне лирске песме видљиво је и да ритам песме чини певљивим, заразним, након читања настављате да размишљате у том ритму. Оне готово да позивају на игру.
Неке се приближавају епским песмама по ритму и динамици и у себи садрже одређену причу, дакле нису сасвим лирске у сваком смислу. Али је радња сведена, обично представља ситуацију која се разрешава у току песме, или дијалог.
Занимљиве су и песме где се небеска тела појављују као јунаци. Оне су аутентичне, али показују и неку везу са романтичарском књижевношћу, шекспировским драмама, одишу блискошћу са природом, и на сличан начин као што у грчкој митологији богови показују особине људи, и овде небеска тела имају одређен карактер, људске жеље и слабости…
Оно што је можда и највећи ужитак које доносе народне умотворине у збирци Српске народне лирске песме су описи девојака повезани са идеалом који је део колективног памћења, али има и симболичне елементе. Док читате приказе лепих лица, обрвица, белих грла, румених усана, мирисних недара, пред очи искрсава млада лепотица. И чини се да многи светски песници и писци, користећи најразличитије фигуре, поређења, традиционалне и модерне технике, нису успевали да боље опишу и покажу шта је та савршена лепота девојачке младости. Овај идеал умногоме је различит од онога чему се данас тежи у том контексту јер је лепота девојке у народној лирској песми истовремено слика њене чедне и невине душе, доброте, скромности, смерности.
Порталибрис је издао и Вуков избор народних лирских песама: Српске народне пјесме, прва књига, Антологију народне поезије Јаше Продановића, Антологију дубровачке лирике Милана Решетара, као и култну Антологију новије српске лирике Богдана Поповића.
Књигу Српске народне лирске песме можете пронаћи ОВДЕ.