Одметник је историјска драма Јована Грчића у пет чинова објављена 1902. године. Јован Грчић (1885–1941) поред тога што нам је оставио значајна дела из историје римске, старогрчке и српске књижевности, најзначајнији допринос даје историји позоришног живота у Србији. Јован Грчић је написао и објавио преко три хиљаде књижевних, музичких и позоришних студија, приказа и огледа, превео преко четрдесет драма са немачког и мађарског језика, прилагођавао драме за позоришна приказивања, радио као драматург и редитељ Српског народног позоришта у Новом Саду.
Написао је и две оригиналне драме, већ поменутог Одметника и Кавргу, слику из живота српског народа у Славонији у три радње, која је објављена 1888. године.
Одметник је велики допринос Јована Грчића развоју историјске драме код нас. Ова драма тематизује византијску историју последњих деценија XIII века, време владавине грчког цара Михаила VIII Палеолога, оснивача једне од најзначајнијих династија Источног римског царства и његовог сина Андроника II. Михаило Палеолог је обновио Византију, повративши Цариград 1261. године од крсташа.
Драма је посве специфична и посебна у погледу аспекта драмског сукоба, јер класичан драмски сукоб подразумева два непомирљива погледа, две супротстављене стране од самог почетка. Овај се сукоб мора окончати победом једног од њих. Драмски сукоб у Одметнику, иако је увек исти – сукоб између задате речи као обећања највишег степена и немогућности да се оно одржи – представљен нам је кроз судбину више ликова.
Драма почиње повратком млађег сина цара Михаила VIII Палеолога, Константина, након успешно окончаног ратног сукоба. Рат је окончан мировним споразумом између Константина и одметнутог Котанице, царевог зета, у коме се предвиђа да се Котаница врати у окриље царства са свим пређашњим привилегијама и да добије пуно помиловање од цара. Међутим, цар не жели да испоштује задату реч свога сина, већ хоће да ослепи и протера из царства побуњеног зета.
Драмски сукоб између оца и сина, односно цара и војсковође уместо очекиваног климакса и заоштравања, пребацује се на компромис у коме ће сви одустати од своје првобитне намере. Константин више нема могућности за супротстављање, али ће цар ублажити казну за побуњеника, а и сам Котаница ће пристати да оде у манастир и да се разведе од цареве кћери да би заштитио људе који су га пратили у ратном походу.
У другом чину, покојног Михаила наследио је старији син, Андроник, који наставља са очевом бескрупулозном и суровом политиком. Драмски сукоб у другом делу драме Одметник пребацује се сада на однос цркве и државе. Наиме, цариградског патријарха Јована Века цар Андроник приморава да погази сопствену реч и порекне папску власт. Јован Век неће пристати на уцене и претње, те ће га Андроник рашчинити и прогнати из царства.
Друга специфичност ове драме је однос према јединству места и времена драмске радње. Драма се одвија у Цариграду, Бруси и Астакинском заливу у Витинији; временски, драмска радња траје чак седамнаест година, па се радња првог чина смешта у 1282. годину, другог у 1283. годину, трећег у 1298. годину, док се четврти и пети чин одвијају 1299. године. Широк временски распон је потребан да би се представила не само владавина Михаила VIII већ и његовог сина Андроника II.
Оба ова владара су у хибрису као кршитељи задате речи. Михаило Палеолог био је регент осмогодишњем Јовану IV, заклетвом обавезан да га штити и влада у његову корист до стасавања младог царевића за власт. Међутим, успео је уз нечасне поступке да осигура политичку подршку и да му буде проглашен за савладара, па и да буде сам крунисан за цара. Касније, да би осигурао свој престо, несрећно дете је – ослепео.
Током средњег века један владар, као припадник аристократије, имао је пре свега моралну обавезу, због свог племићког статуса, да задато обећање испуни. У време када се дешава радња ове драме нису постојали правни документи који би владара на то обавезивали, нису постојали судови који би санкционисали кршења задате речи. Баш због овога, прекршаји које ликови чине самим тим постају тежи и озбиљнији.
Племићки, односно витешки кодекс захтева да се задата реч по сваку цену одржи, а то у овој драми једино схвата Константин, млађи царев син.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате историјске драме: Посмртна слава кнеза Мијаила М. Обреновића III Ђорђа Малетића, Историјске драме I и Историјске драме II Јована Стерије Поповића, Немања и Тодор од Сталаћа Милоша Цветића, Смрт Уроша Петог Стефана Стефановића, Историјске драме Драгутина Илића, Песме и драме Милутина Бојића и многе друге.
Сва дела Јована Грчића можете видети ОВДЕ, а књигу Одметник ОВДЕ.