Među srpskim književnicama iz prošlosti ističe se ime Milice Janković. Ona je bila jedna od najčitanijih autorki prve polovine dvadesetog veka. Poznata je pre svega po svojim proznim delima – pripovetkama i romanima. Čak je i velika Isidora Sekulić govorila izuzetno afirmativno o Milici Janković i o tome da ona ne uživa punu pažnju kakvu i zaslužuje kao umetnik: „Milica Janković nema u našoj literaturi svoje pravo mesto. Ona je odličan pripovedač. Kada se smirimo, kada sazremo kao kultura, ona će to mesto morati da dobije.” Čitanjem i objavljivanjem njenih dela potrudićemo se da bar približno dobije zasluženo mesto.
Ova autorka poznata je po teškom životu koji ju je zadesio – različite bolesti su je pratile kroz život i gotovo čitav život je provela lečeći se po bolnicama i banjama. Ove okolnosti ostavile su traga i u njenoj prozi. Autobiografski elementi su i te kako prisutni u njoj. Reč je zapravo o pojavi koju neki proučavaoci književnosti označavaju pojmom autofikcija – pravu autobiografiju Milica Janković nikada nije napisala, ali svoj život, svoja iskustva i razmišljanja jeste koristila da izgradi likove iz svojih dela.
Ponekad je teško napraviti striktnu granicu među pojedinim književnim vrstama. Tako za delo Kaluđer iz Rusije neki kažu da je roman, ali bi možda preciznije bilo reći da se ovo delo nalazi na granici između romana i priče. Najvećim delom napisano je u formi pisama, koja razmenjuje pripovedno ja sa jednim – kaluđerom iz Rusije. U njihovom dijalogu suprotstavljaju se i njihovi stavovi, mišljenja na razne teme, kao što su religija ili politika i državno uređenje. Baš u građenju ovog pripovednog ja možemo prepoznati mnoge stavove same Milice Janković. Ipak, mi ne možemo na osnovu nečeg reći da su to njeni direktno izneseni stavovi, da se svi podaci poklapaju sa njenim životom, ali uticaj autobiografskog na ono što je u delu fikcija jeste primetan. Ipak, prisutnost autobiografskog u delu Kaluđer iz Rusije možemo naslutiti već iz prvog pasusa:
„Na verandi jedne vile sedela je bolesna devojka i gledala proleće oko sebe i osećala jesen u sebi. U njenoj duši je bilo vedro i ona se radovala tuđem proleću koje i njoj daje toplote i njenim očima uživanja. Ona je došla dotle da više ništa ne želi i bila zadovoljna sa malo udobnosti koja je njenoj slabosti bila potrebna.”
U nekim drugim svojim delima, kao što su priče Rat i Pre rata Milica Janković obrađuje temu rata, kao što se i po samim naslovima može zaključiti, prikazujući sav užas i nepogode koje on donosi, ali i preispitujući smisao sukobljavanja.
„Rat je otpočeo. Rat je otpočeo! Šta znače te reči? To znaju majke, to znaju sestre i žene, to znaju stari ocevi, to znaju svi koji vole, a ostali su… Rat je otpočeo! – to znači da najmiliji možda neće doći više, možda ga nećemo videti nikad…”
Dovoljno je pročitati samo ovaj jedan pasus priče Rat da bi se stekao utisak o atmosferi koja u ovim pričama vlada, ali i o autorkinom stavu prema ovoj pojavi. U Koleri autorka se bavi još jednom kriznom situacijom – zaraznom bolešću, i slika društvo pogođeno takvom pojavom, ali ponovo se dotiče i teme rata.
U priči Neznani junaci Milica Janković se pokazuje kao pisac sa izuzetnim sposobnostima za lepe opise, za pripovedanje koje verno i sa brojnim finesama prenosi atmosferu iz života jedne porodice, sa svim zgodama i nezgodama koje su ih snašle – od toga da li ćerke previše gledaju u knjigu i ne žele da razgovaraju, preko pitanja kada će se udati, ko je ukrao bačvu za vino, do opisa nesreće na bunaru, ali i majke koja je spremna da miraz svojih ćerki brani i revolverom od provalnika ukoliko je to potrebno.
U okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze se i druge manje poznate priče srpskih autora, kao što su: Gorak hleb i druge pripovetke Ilije Vukićevića, Zimnje večeri Milana Đ. Milićevića, Dunavska ulica Dragutina Ilića Jeja, Utisci iz rata Iva Ćipika i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Kaluđer iz Rusije i druge priče pogledajte OVDE, a sva dela Milice Janković OVDE.