Dimitrije Mita Popović u zbirkama Pesme 1 i Pesme 2, baveći se različitim temama, možda je jedan od onih pesnika koji nas najbolje podsećaju na motive, simbole, legende koje su deo naše zajedničke kolektivne svesti. On uspeva da kroz ritmične stihove i srećno složene rime ispriča na nov, bogat i zanimljiv način mitove koje poznajemo, životne priče ili epizode iz života istorijskih ili važnih pojedinaca iz naše tradicije i kulture. Bavi se ponekad i nekim arhetipskim odnosima, osećanjima, i sve o čemu peva nam je blisko, poznato, čak i rima i reči koje koristi su deo narodnog pesništva ili liče na poeziju naših najpoznatijih poeta.
U Pesmama Mite Popovića među upadljivim su one koje se tiču naše religije, crkve, tog složenog odnosa stvarnosti i crkve, koji je posebno bio izražen u srednjem veku, kada i nastaje većina nacionalnih mitova. Ovaj autor prilazi toj temi tako prirodno i jednostavno da se čini kao da je i sam živeo u nekim prošlim vremenima ili da je odgojen u okruženju gde je to naše nacinalno nekako u prvom planu.
Ponekad se u zbirkama Pesme 1 i 2 Mite Popovića mešaju legenda, objašnjenje nastanka neke građevine i odnos sa Turcima. Tu je veza između ove i zbirke pesama Pred vaskrs. Autor kao da želi da svuda unese tu temu – teškog života pod Turcima i značaja oslobođenja.
To ne znači da je on zatvoren za druge kulture i teme, na primer u Pesmama naići ćete na pesmu baziranu na švedskoj legendi, ali i u tom kontekstu Mita Popović želi da govori o onom suštinskom, dubokom, izvornom u čoveku. Moguće da je za njega poezija promišljanje o onom najdubljem u čoveku kroz tradicionalni kanal, mitove, legende, arhetipove. Slično je i u pesmi baziranoj na staroškotskoj legendi o Edvardu. Pesma je sva u formulama usmene poezije, a motivi su opet arhetipski. I u toj pesmi prisutan je kodeks srednjovekovnog života.
U zbirkama Pesme 1 i Pesme 2 i ljubav se opisuje u tradicionalnom maniru. Mita Popović se opet vezuje za poznate likove, ili ličnosti iz pesama drugih, u njegovo vreme poznatih autora, i odnosi između ličnosti su dominantno patrijarhalni. Pesnik kao da i ovde podržava tradicionalnu strukturu života i odnosa, pa i kada su ljubavni odnosi u pitanju. On nekako posebno ističe odnos prema ocu, emociju prema majci, i ono ključno pitanje vezano za brak u prošlosti, a i danas: da li su izabranici ispravni prema kriterijumima patrijarhalne zajednice?
Ljubav nije strast, niti greh, niti bilo šta od onoga o čemu su promišljali mnogi svetski pesnici koji su vršnjaci Popovićevi – naprotiv, u Pesmama Dimitrija Popovića ljubav je ono što je od davnina bila, što hrišćanstvo i zajednica dopuštaju, a što je ipak potrebno ljudskim bićima. 
Treba napomenuti da on govori i o romantičnoj ljubavi, ali pre svega onoj između dame i viteza. Najčešće je to onaj uobičajeni scenario, vitez odlazi u neizvesni boj, dama plače na rastanku itd. I možda je to najevropskiji i najmoderniji momenat u zbirkama Pesme1 i 2 Dimitrija Mite Popovića, gde je zapravo sve ono zabranjeno, smerno sada dopušteno kroz okvir srednjovekovne legende koja je na neki način ipak kompatibilna sa tradicionalnim svetom stvaralaštva Mite Popovića.
Zanimljivo je da pesme bazirane na poetskim delima stranih autora, ili na stranim legendama i mitovima predstavljaju vrlo plastičan primer kako autor prilagođava elemente druge kulture svojoj, ili neke opšte motive obrađuje tako da se uklope u svet koji on želi da izgradi.
I tu dolazimo do ideološkog sloja koji je primetan u Pesmama 1 i 2 Dimitrija Mite Popovića. On kao da oseća da se emocije i energija ne smeju rasipati, već se sve mora usmeriti ka jednom jedinom cilju, a to je stvaranje čvrste patrijarhalne sredine gde je sve – ljubav, rađanje, odnos majke i sina, odnos prema prirodi, životu, bilo čemu – okrenuto glavnom nacionalnom cilju: pamćenju velikih žrtava naših predaka, užasnih nedaća tokom života pod Turcima, i stremljenju ka osvajanju i očuvanju slobode, kao najvećim vrednostima.
Sva dela Dimitrija Mite Popovića možete videti OVDE.
Zbirku Pesme 1 možete videti OVDE.
Zbirku Pesme 2 možete videti OVDE.