Димитрије Мита Поповић у збиркама Песме 1 и Песме 2, бавећи се различитим темама, можда је један од оних песника који нас најбоље подсећају на мотиве, симболе, легенде које су део наше заједничке колективне свести. Он успева да кроз ритмичне стихове и срећно сложене риме исприча на нов, богат и занимљив начин митове које познајемо, животне приче или епизоде из живота историјских или важних појединаца из наше традиције и културе. Бави се понекад и неким архетипским односима, осећањима, и све о чему пева нам је блиско, познато, чак и рима и речи које користи су део народног песништва или личе на поезију наших најпознатијих поета.
У Песмама Мите Поповића међу упадљивим су оне које се тичу наше религије, цркве, тог сложеног односа стварности и цркве, који је посебно био изражен у средњем веку, када и настаје већина националних митова. Овај аутор прилази тој теми тако природно и једноставно да се чини као да је и сам живео у неким прошлим временима или да је одгојен у окружењу где је то наше нацинално некако у првом плану.
Понекад се у збиркама Песме 1 и 2 Мите Поповића мешају легенда, објашњење настанка неке грађевине и однос са Турцима. Ту је веза између ове и збирке песама Пред васкрс. Аутор као да жели да свуда унесе ту тему – тешког живота под Турцима и значаја ослобођења.
То не значи да је он затворен за друге културе и теме, на пример у Песмама наићи ћете на песму базирану на шведској легенди, али и у том контексту Мита Поповић жели да говори о оном суштинском, дубоком, изворном у човеку. Могуће да је за њега поезија промишљање о оном најдубљем у човеку кроз традиционални канал, митове, легенде, архетипове. Слично је и у песми базираној на старошкотској легенди о Едварду. Песма је сва у формулама усмене поезије, а мотиви су опет архетипски. И у тој песми присутан је кодекс средњовековног живота.
У збиркама Песме 1 и Песме 2 и љубав се описује у традиционалном маниру. Мита Поповић се опет везује за познате ликове, или личности из песама других, у његово време познатих аутора, и односи између личности су доминантно патријархални. Песник као да и овде подржава традиционалну структуру живота и односа, па и када су љубавни односи у питању. Он некако посебно истиче однос према оцу, емоцију према мајци, и оно кључно питање везано за брак у прошлости, а и данас: да ли су изабраници исправни према критеријумима патријархалне заједнице?
Љубав није страст, нити грех, нити било шта од онога о чему су промишљали многи светски песници који су вршњаци Поповићеви – напротив, у Песмама Димитрија Поповића љубав је оно што је од давнина била, што хришћанство и заједница допуштају, а што је ипак потребно људским бићима. 
Треба напоменути да он говори и о романтичној љубави, али пре свега оној између даме и витеза. Најчешће је то онај уобичајени сценарио, витез одлази у неизвесни бој, дама плаче на растанку итд. И можда је то најевропскији и најмодернији моменат у збиркама Песме1 и 2 Димитрија Мите Поповића, где је заправо све оно забрањено, смерно сада допуштено кроз оквир средњовековне легенде која је на неки начин ипак компатибилна са традиционалним светом стваралаштва Мите Поповића.
Занимљиво је да песме базиране на поетским делима страних аутора, или на страним легендама и митовима представљају врло пластичан пример како аутор прилагођава елементе друге културе својој, или неке опште мотиве обрађује тако да се уклопе у свет који он жели да изгради.
И ту долазимо до идеолошког слоја који је приметан у Песмама 1 и 2 Димитрија Мите Поповића. Он као да осећа да се емоције и енергија не смеју расипати, већ се све мора усмерити ка једном једином циљу, а то је стварање чврсте патријархалне средине где је све – љубав, рађање, однос мајке и сина, однос према природи, животу, било чему – окренуто главном националном циљу: памћењу великих жртава наших предака, ужасних недаћа током живота под Турцима, и стремљењу ка освајању и очувању слободе, као највећим вредностима.
Сва дела Димитрија Мите Поповића можете видети ОВДЕ.
Збирку Песме 1 можете видети ОВДЕ.
Збирку Песме 2 можете видети ОВДЕ.