Громобран Свемира Станислава Винавера, објављен 1921. године, једно је од најзначајнијих и најсмелијих дела српске авангардне књижевности. Ова необична књига представља спој есеја, поетичких размишљања, манифеста и књижевних експеримената у којима Винавер излаже своја схватања о уметности, језику, музици и стварању. Настала у времену великих духовних промена после Првог светског рата, она сведочи о потреби једне нове генерације писаца да пронађе другачије облике изражавања и преиспита границе књижевности.
Станислав Винавер био је песник, приповедач, преводилац, есејиста и један од најзначајнијих представника српске авангарде. Његово стваралаштво обележили су широка образованост, интересовање за различите области знања и непрестана потрага за новим могућностима језика и уметности. Повезујући књижевност, филозофију, науку и музику, Винавер је настојао да открије дубље везе између човека, света и космоса.
У књизи Громобран Свемира Винавер износи основне идеје експресионистичке уметности – ослобађање од традиционалних облика, стварање новог односа према речи, ритму и звуку, као и трагање за изразом који би могао да обухвати сложеност модерног човека. За њега уметност није само приказ стварности, већ начин да се продре у њене скривене слојеве и открије невидљиви поредак који повезује све појаве. 
Посебно место у књизи заузима Манифест експресионистичке школе, у којем Винавер излаже основне поставке своје поетике и залаже се за ослобађање уметности од традиционалних ограничења. Он указује на значај стваралачке слободе, новог односа према језику и могућности да се кроз ритам, звук и унутрашњу снагу речи изразе најдубља човекова искуства. Овај манифест представља један од кључних докумената српског експресионизма и важно сведочанство о Винаверовом схватању уметности.
Посебно место у делу заузимају Винаверова размишљања о музици и великим композиторима. Музика је за њега најузвишенији облик стварања, јер у њој види могућност да се изразе најдубља духовна стања и односи који се не могу исказати обичним језиком. Кроз анализе музичких дела он заправо говори о самој природи стваралаштва, о односу хаоса и склада и о снази првог стваралачког импулса.
У оквиру Громобрана Свемира посебно место има и есеј о Петру II Петровићу Његошу, који је за Винавера био један од највећих српских песника. Његошево дело за њега није само део књижевне традиције већ дубоко духовно сведочанство о човеку, његовој борби, страдању и тежњи ка разумевању света.
Централни текст по којем је књига добила име, Громобран Свемира, представља својеврсну визију будућности у којој се преплићу научна машта, филозофска питања и песничка симболика. Винавер кроз фантастичне слике свемира говори о односу човека и машине, о опасностима техничког развоја, али и о човековој жељи да разуме и превазиђе ограничења сопственог постојања.
Громобран Свемира није лако одредити једним жанром нити свести на једну идеју. То је дело у којем се сусрећу књижевност, филозофија, музика и научна имагинација, показујући сву ширину Винаверовог духа. Својом оригиналношћу, смелим идејама и непоновљивим стилом, ова књига заузима посебно место у српској књижевности XX века и представља један од најбољих примера Винаверове тежње да уметност ослободи ограничења и врати јој снагу открића.
Међу нашим издањима у оквиру едиције Отргнуто од заборава можете пронаћи и друге интересантне и мање познате књиге: Бурлеска господина Перуна Бога Грома Растка Петровића, Религија Његошева владике Николаја Велимировића, Под животом Милутина Ускоковића, Верујем у Бога и у Српство Јована Дучића, Примјери чојства и јунаштва Марка Миљанова и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту и у књижари у Скадарској 45.
Књигу Громобран Свемира погледајте ОВДЕ, а сва дела Станислава Винавера ОВДЕ.