Успомене генерала Стратимировића представљају драгоцено мемоарско дело и један од значајнијих извора за проучавање српског националног покрета у Хабзбуршкој монархији током 19. века. У њима генерал Ђорђе Стратимировић (1822–1908), један од главних вођа Срба у револуционарним догађајима 1848–1849. године, из личне перспективе описује време великих политичких превирања, своју улогу у војним и дипломатским збивањима, односе са српским и аустријским првацима, као и сложене прилике у којима се налазио српски народ у оквиру Хабзбуршке монархије.
Српским језиком написане Успомене генерала Стратимировића обухватају период од 1848. до 1872. године, а састављене су 1894. године. Према сведочењу његовог сина Ђорђа, генерал је своја сећања диктирао својој кћери Љубици, ослањајући се на сопствено памћење и искуство. Неколико година касније, током зиме 1903/04. године, у осамдесет другој години живота, написао је и немачку верзију својих успомена, посвећену својој супрузи Албини поводом педесетогодишњице њиховог брака. Та верзија садржала је додатне детаље о његовој младости и појединим догађајима после 1872. године, па је послужила као драгоцена допуна српски писаним успоменама.
Централно место у делу заузимају догађаји из револуционарне 1848. године, када је Стратимировић, као млад официр, постао један од најважнијих представника српског покрета у Угарској. Он описује одбрану Карловаца, побуну у Новом Саду, бојеве код Ечке, Врбаса, Сентомаша, Темерина, Мошорина и Вилова, као и друге војне походе у којима је учествовала српска војска. Посебну пажњу посвећује стварању Српске Војводине, односима са патријархом Јосифом Рајачићем, предаји врховне команде војводи Стевану Шупљикцу и сложеним политичким одлукама које су обележиле српску борбу током револуције.
Поред војних догађаја, Успомене обухватају и бројне епизоде из Стратимировићевог каснијег живота: његову мисију у Црној Гори 1853. године, сусрете са владиком Петром II Петровићем Његошем и кнезом Данилом, дипломатску службу, политичке прилике у Србији и Аустрији, као и његово учешће у српском политичком животу у Угарској. У завршним деловима својих Успомена описује односе међу српским политичарима, Благовештенски сабор, деловање Светозара Милетића и Омладине, питање народности у Угарској, развојачење Војне границе и своје повлачење из политичког живота.
Посебну вредност књизи даје чињеница да је њен приређивач, генералов син Ђорђе, настојао да очеве успомене сачува у ширем историјском контексту. Он је приликом припреме издања из 1913. године у Бечу допунио текст бројним документима: службеним и војним актима, преписком, историјском грађом и другим прилозима. У књигу је уврстио и народне песме које опевају генерала Стратимировића и бојеве у којима је учествовао, као и четири посебна додатка, напомене, хронолошку таблицу и завршну реч. На тај начин мемоари су прерасли оквире личне исповести и добили карактер обимног историјског зборника.
Иако су писане на основу сећања, Успомене генерала Стратимировића представљају драгоцено сведочанство о једном од најбурнијих периода српске прошлости. Оне не говоре само о војничкој каријери једног генерала већ и о политичким поделама, националним идејама, борби за аутономију и сложеним односима између Срба, Мађара и аустријских власти у 19. веку. Као дело које спаја личну мемоарску перспективу и обиље историјске грађе, оне остају значајан извор за разумевање личности Ђорђа Стратимировића и времена у којем је живео.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и друга мање позната ратна мемоарска дела као што су: Под Немцима Божидара С. Николајевића, Успомене из окупације Стевана Максимовића, Окупација Драгише Лапчевића, Трагични дани Београда и Трагични дани Србије Јован Миодраговић, Под окупацијом Борисава Станковића, Дневник 1941. Драгојла Дудића, Моје успомене Живојина Мишића, као и многа друга.
Сва дела Ђорђа Стратимировића можете видети ОВДЕ, а дело Успомене генерала Стратимировића ОВДЕ.