Aleksa Đ. Bogosavljević bio je oficir žandarmerije Kraljevine Srbije koji je krajem 19. veka službovao na južnim granicama srpske države. Kao dugogodišnji komandir pogranične straže, nalazio se u neposrednom dodiru sa stanovništvom pograničnih oblasti i tokom službe upoznao je život, običaje i društvene odnose Arnauta. Njegova iskustva sa terena postala su osnova za delo O Arnautima, objavljeno 1897. godine, koje predstavlja jedan od značajnijih zapisa o Arnautima s kraja 19. veka.
Bogosavljević je svoju knjigu zasnovao pre svega na ličnim zapažanjima i neposrednim susretima. Za razliku od dela koja su nastajala na osnovu različitih, često neproverenih izvora, O Arnautima predstavlja pokušaj da se jedan narod prikaže kroz iskustvo čoveka koji je sa njim godinama živeo u neposrednom kontaktu. Autor u predgovoru ističe da mu je namera bila da čitaocima približi Arnaute, njihov način života i običaje, jer je smatrao da se mnogi nesporazumi rađaju upravo iz nedovoljnog poznavanja.
Knjiga O Arnautima ima karakter etnografskog i istorijskog svedočanstva. U njoj Aleksa Đ. Bogosavljević opisuje prostor Arnautluka, geografske karakteristike oblasti, plemensku organizaciju, verske prilike, jezik, način odevanja i svakodnevni život Arnauta. Posebnu pažnju posvećuje fisovima – plemenskim zajednicama koje su imale važnu ulogu u organizaciji društva, kao i odnosima koji su unutar tih zajednica počivali na tradiciji, časti i porodičnoj povezanosti.
Značajan deo dela posvećen je običajima Arnauta. Bogosavljević detaljno opisuje svadbene običaje, porodične odnose, položaj žene u zajednici, rođenje deteta i pogrebne obrede. Ovi zapisi predstavljaju vredan izvor za razumevanje jednog načina života koji je krajem 19. veka još uvek bio snažno povezan sa tradicionalnim normama i plemenskim ustrojstvom.
Posebno mesto u knjizi zauzima opis bese – zadate reči i obećanja koje je, prema Bogosavljevićevim zapisima, imalo izuzetan značaj u životu Arnauta. Kroz brojne primere autor prikazuje kako je besa predstavljala pitanje časti i moralne obaveze, čak i u okolnostima sukoba i neprijateljstva. Pored toga, opisuje i običaj krvne osvete, ukazujući na njegovu složenost i posledice koje je ostavljao na porodice i čitave zajednice.
Delo O Arnautima svedoči i o složenim srpsko-arnautskim odnosima na prostoru južnih granica Srbije. Aleksa Đ. Bogosavljević beleži sukobe, nesigurnosti i političke prilike svoga vremena, ali istovremeno ukazuje i na značaj boljeg međusobnog upoznavanja. Njegova namera nije bila samo da opiše razlike već i da zabeleži istorijske, kulturne i društvene veze koje su postojale između naroda na Balkanu.
Posebnu vrednost imaju i delovi u kojima autor govori o Staroj Srbiji i Kosovu, njihovom istorijskom značaju i stanovništvu koje je živelo na tim prostorima. Kao čovek koji je godinama službovao na granici, Bogosavljević je ostavio zapis o vremenu velikih promena i napetosti, ali i o svakodnevnom životu ljudi koji su taj prostor naseljavali.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge interesantne knjige: Naš narodni život Tihomir Đorđević, Vatra u običajima i životu srpskog naroda Sima Trojanović, Dnevnik 1941. Dragojlo Dudić, Banjsko zlato Andra Gavrilović, Život Srba seljaka Milan Đ. Milićević.
Svi naslovi dostupni su na sajtu www.portalibris.rs.
Knjigu O Arnautima pogledajte OVDE.