Низ приповедака Милан Недељковић објавио је у две књиге: 1898. и 1899. године у Сремским Карловцима. Ово Порталибрисово издање обједињује ове две збирке и на једном месту сада се налази свих четрнаест прича које он потписао само псеудонимом: Милан.
Врло мало, готово само неколико реченица да данас можемо пронаћи о овом аутору и његовом књижевном делу. То је, нажалост, тако у многим случајевима, нарочито када су у питању међуратни писци и међуратна књижевност, па је зато ова едиција Отргнуто од заборава још драгоценија што се изузетно ретка дела поново чине доступна читаоцима и што можемо да сазнамо много тога о заборављеним, али некада врло важним именима. Милан Недељковић рођен је 1865. године у Сремској Каменици. Школовао се у важним културним средиштима – Сремским Карловцима и Новом Саду. Након тога студије је наставио у Грацу, где је и дипломирао. Мада га ми сада помињемо првенствено као књижевника, био је преводилац са енглеског језика, народни посланик и члан Врховног управног савета Српске патријаршије. Био је директор Државне трговачке академије, и то у периоду када се градила нова зграда и значајно је допринео осавремењивању наставе и развијању стручног економског образовања. Сарађивао је са часописом Бранково коло, а Низ приповедака је његово најпознатије књижевно дело.
Ове приче Милана Недељковића говоре о свакодневици обичних људи, њиховим несрећним судбинама и борби да преживе или пак буду прихваћени. Неки од њих одмалена су остали сирочићи, некима бог није дао лепоту, па морају да буду отуђени од људи, а неки се суочавају са сиромаштвом или болестима. Ипак, не чини се да било ко од њих жели тако лако да одустане од живота. Напротив, делује да су пуни наде у бољу и лепшу будућност. Зато их Недељковић и пише једноставним стилом и труди се да зраче ведрином и да читаоца подстакну на позитивне мисли забаву. Неколико прича из збирке Низ приповедака, попут Права љубав, Бура у чаши воде, Евина крв, Тако то бива у модерном свету, уверавају нас да је само истинска љубав вредна и стална:
„Како ли је лепа природа, како ли мио живот! Па још кад га обасјавају зраци срећне љубави, онда је заиста рај. О, ја сам неизмерно срећан већ при самој помисли да ћете ми ви тај лепи живот још улепшати кад га будем уз вас проводио.”
Милан Недељковић у првој и другој књизи Низ приповедака бира да бар у једној причи сагледа друштво, његове појаве и ставове у овом животу. Наравно, он то ради критички, са дозом ироније и сатире. Говорећи о правој љубави, он жели да истакне мишљење савременог света. Девојка, сама одгајана у небризи, благостању, љубави, остала је хладна срца и врло размажена и уображена. Њене речи о браку заболеће до костију човека који је воли и који је помислио да може с њом да гради породицу.
„Или ваљда тек нећете хтети тврдити да љубав у браку може бити заиста и истинита и постојана? Зар може човек љубити заувек само једно и исто лице? […] Од првог почетка брак је илузија и обмана, неприродна веза „постојаном љубављу”, тј. нечим што не може бити, а затим робовање предрасуди те непоколебљиве љубави и робовање деци.”
У првој књизи Низ приповедака је и прича Највећа жртва, која говори о љубави према својој отаџбини. Да помогну својим људима, и да одуже свој дуг вери и народу свом, родитељи су спремни да изгубе сва три сина у рату.
Интересантно је што Милан Недељковић пише и о проблему књижевника. Као и данас, и у деветнаестом веку није била никаква помама и жеља да се читају књижевна дела. Писци су се мучили да пронађу издавача који би им објавио књигу, а нарочито су имали потешкоћа ако су писали поезију. Издавачи су одбијали првенствено због новца, јер од књига, посебно песама, није било никакве зараде. Такође, Недељковић наглашава и да се ипак читало, али читаоци су бирали преводе стране литературе и волели су романе. Чак ни најближи пишчеви нису били одушевљени и ради да помогну да се објави књига. Један цитат који иде у прилог овоме је из приповетке Такав ти је свет, из збирке Низ приповедака.
„Дакле, ја уложим свој новац и штампам ваше песме, па их изнесем на пазар. Шта ви мислите, колико примерака ја могу продати? Највише тридесет до четрдесет, и то да их силом натурим. Ко вам чита данас песме? Нико! Гледа свак свог посла у овим рђавим временима, па није ником до њих. Па онда, да сте песник већ на гласу, још и којекако, ал’, богме, овако… А, аферим да сте ми донели какав леп преведен роман или приповетку, на пример, што са француског, па пикантно, то је нешто друго, ту би се дало нешто урадити и заслужити! Издали би’ то у јефтиним свешчицама, па би и на вас нешто добити отпало. Али песме, па још једног почетника без имена, песме у данашње време! Их!…”
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге збирке приповедака српских писаца: Људи на острву Ника Бартуловића, Тешка искушења Григорија Божовића, Сељаци Николе Лопичића, Кроз живот Душана Радића, Вечито дужни Анђелка Крстића, Рамазанске вечери Бранислава Нушића и многе друге.
Књигу Низ приповедака Милана Недељковића погледајте ОВДЕ.
