Ристо Ратковић (1903–1954) био је књижевник и дипломата пореклом из Црне Горе, из Бијелог Поља. Познат је по авангардној поезији, блиској експресионизму и надреализму. Писао је и есеје и књижевне критике, а када је прозно стваралаштво у питању, најпознатији је његов кратки роман Невидбог.
Роман Невидбог прати дешавања у родном крају Риста Ратковића – односе православаца и муслимана, несрећне ратне околности, сиромаштво и беду, положај домаћег становништва под аустријском окупацијом итд. Сам роман испричан је као низ релативно самосталних прича које представљају сећања главног лика, Васка Јеремића, на детињство и младост, а поред општег и ширег плана, врло прецизно осликава и лични и породични план, те приказује односе између чланова једне патријархалне породице, положај жене и мајке у таквој породици и сл. Главни токови радње баве се двема породицама – Јеремићима и Орлићима.
Ристо Ратковић у Невидбогу пише о свим друштвеним групама и слојевима – о оним најсиромашнијим, богаљима и просјацима; о трговцима и занатлијама који почињу да сиромаше; о свештеним лицима, калуђерима, поповима, и хоџама; али и о богаташима и скоројевићима, односно онима који су се за кратко време и скоро обогатили и о начину на који се односе према свом богатству и према другим људима. У овом смислу, Невидбог Риста Ратковића је свеобухватна слика једног простора и људи који су живели на њему.
Када је у питању жанровско одређење овог дела, иако га и сам аутор и проучаваоци одређују као роман, треба напоменути да читаоци од њега не треба да очекују чврсто повезану радњу која се линеарно развија, као ни докраја осликане и дефинисане ликове и њихову улогу у целокупној радњи и делу. У том смислу се Невидбог уклапа у књижевне токове времена у ком је објављен, а то подразумева, када је приповедање у питању, мање кохерентну радњу, а већу самосталност појединих целина, али и присуство већег броја лирских места, којих такође не мањка у овом делу. Из наведених разлога читалац ће пре добити слику једног времена и простора, како на општијем, тако и на унутрашњем, породичном плану, али не и целовиту радњу са својим заплетом и расплетом. Лик који је најупечатљивије и најуверљивије представљен је сигурно Васко Јеремић, лик из чије перспективе су поглавља исприповедана. Ово је разумљиво јер једино њега и имамо осликаног и са унутрашње стране, тј. све што сазнајемо, сазнајемо из његове перспективе, онако како се њему чинило, како је он то доживљавао као дете или младић, шта је притом осећао, о чему је размишљао, који су били његови погледи на поједине јунаке или догађаје које описује. Остали ликови су дати из перпективе трећег лица, само са спољашње стране, а самим тиме су и мање детаљно приказани и мање разрађени. Неки проучаваоци овај роман Риста Ратковића сматрају првим модерним романом у црногорској књижевности.
Поменули смо да се роман, између осталог, бави и социјалним темама, односом богатих и сиромашних, положајем обичног сељака у друштву, губљењем богатства и економским пропадањем слојева као што су трговци и занатлије. Наредни одломак, разговор између Васка Јеремића и сељака Ризвана, поготово Ризванове речи, најбоље илуструје читаоцима на који начин и колико уверљиво и маестрално је аутор ово извео:
– Ево видећеш, још мало… Тамо граде цесту, наићи ћемо. Раде и по ноћи, кад је месечина. А ко ради? Сеоска и варошка сиротиња. И наша и ваша… Ја сам, ето, муслиман, а немам кад да спавам, кости да одморим. Јуче сам, на оном божјем челопеку, држао трнокоп у руци читав дан. А ноћас, ето, морам мало да зарадим. И чим се вратим, морам носити жито у воденицу. На рамену, два сата хода. Али богу хвала кад га има. Било је и горе. Прошле зиме… Ух, споменуло се, не повратило се. Пиштало је мајчино млеко. Мишљасмо, вала, да ће све поцркати. А богме се и цркавало. Гледао сам ја на своје очи: рођена браћа се туку око комадића хлеба од овса и од дрвене коре.
– Како од дрвене коре?
– Јест. Испече се стара кора, па се самеље, па се помеша са овсом ко има, или са мекињама. Испече се, и дивота.
Верујемо да је овај исечак довољан да заинтересује потенцијалног читаоца, а оваквих упечатљивих места у роману сасвим сигурно има још доста.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и други мање познати романи, као што су: Сузана Божидара Савића, Спахиница Стевана Ј. Јевтића, Циркузани Драгутина Илића Јеја, Назарени Јаше Томића и многи други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса.
Роман Невидбог погледајте ОВДЕ, а сва дела Риста Ратковића погледајте ОВДЕ.