Књига која је отворила једно од најсложенијих питања Балкана
Македонија није само земља између планина и река, већ огледало у коме се читају амбиције и страхови целог Балкана.
Када је 1920. године објављена књига посвећена „македонском питању“, она није била само још један историјско‑политички трактат. Била је то књига која је у себи сабрала све противречности, наде и страхове једног региона који је тек изашао из вихора балканских ратова и Великог рата. Тихомир Ђорђевић није писао само за академску публику, већ за сваког читаоца који је желео да разуме зашто је Македонија постала једна од најспорнијих територија у историји Југоисточне Европе.
Одмах после ратова које смо водили за ослобођење и уједињење нашега народа, 1920. године, изашла је ова књига. Она није била ништа друго до српско издање моје „Македоније”, која је пре тога, 1918. године, изашла у Лондону на енглеском, а 1919. у Паризу на француском језику, каже Тихомир Ђорђевић у предговору издању „Македоније” из 1929. године.
Балкански ратови (1912–1913) донели су ослобођење Македоније од османске власти, али нису донели мир. Србија и Бугарска, некадашње савезнице, нашле су се у жестоком спору око права на ову територију. Док је Србија истицала историјске и етнографске аргументе, Бугарска је наглашавала етнолошке и културне везе. Књига из 1920. године настала је као покушај да се аргументи систематизују, да се историја стави на папир и да се јавности понуди једна врста „интелектуалне мапе” за разумевање спора.
Аутор је у књизи сабрао историјске изворе, етнографске студије и политичке анализе. Текст није сувопарна хроника, већ веома жив дискурс који читаоца увлачи у полемику. Понекад оштро, понекад страствено, аутор брани ставове који су му блиски, супротстављајући се ауторима и делима у корист бугарске стране, али износећи њихову аргументацију. Управо тај „дијалог” чини књигу актуелном и данас, јер показује како се један научник супротставља ревизионизму, али и да се историја увек инструментализује у политичке сврхе.
Још једна вредност „Македоније” лежи у томе што показује да Балкан није изоловани простор, већ део ширих европских процеса. Спорови око Македоније били су повезани са интересима великих сила, са дипломатским играма и са ширим питањем равнотеже моћи у Европи. Читајући ову књигу, схватамо да је Балкан био и остао „лабораторија историје” – место где се сусрећу културе, где се сударају амбиције и где се исписују лекције важне за целу Европу.
За данашњу публику, књига Тихомира Ђорђевића из 1920. године представља прилику да се разумеју корени савремених балканских односа. Она показује како су историјски аргументи коришћени у политичким расправама, како су етнографске студије постајале оружје у дипломатским биткама, и како је култура била средство за доказивање права на територију. Читајући је, схватамо да историја није само прошлост, већ и активна сила која обликује садашњост.
„Македонија” није намењена само историчарима или политиколозима; њен тон је позив на дијалог, на критичко размишљање и на преиспитивање сопствених уверења. У времену када су националне страсти често надјачавале разум, аутор је имао храбрости да каже да истина није власништво једне стране. То је порука која и данас може да инспирише читаоце: да се историја мора читати са свих страна, да би се разумела у целини.
„Македонија”, књига из 1929. године о „македонском питању“ није само историјски документ. Она је живи текст који и данас може да покрене читаоца на размишљање. Њена вредност је у томе што нас учи да историја није црно‑бела, да је свака страна имала своје аргументе, и да је истина често сложенија него што бисмо желели. За општу публику, она је позив да се упознају корени савремених спорова, али и да се научи како дијалог и критичко мишљење могу бити пут ка разумевању.
Књигу „Македонија” можете пронаћи ОВДЕ.
Сва дела Тихомира Ђорђевића можете пронаћи ОВДЕ.
У Оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис је реиздао дела многих сличних аутора, као што су Владан Ђорђевић, Живан Живановић, Станоје Станојевић...