Јован Грчић био је српски писац, књижевни и позоришни критичар, преводилац и гимназијски професор. Рођен је у Вуковару 1855. године, где је завршио и основну школу. Гимназију је започео у Винковцима, а матурирао у Новом Саду. По жељи оца Павла, адвоката, студирао је право на факултету у Грацу, који је завршио 1876. године. После очеве смрти сели се у Праг, са намером да полаже докторски испит. Међутим, добија позив из Новог Сада да почне да ради као гимназијски професор. Долази до заокрета у његовој каријери, јер он прихвата овај посао и одлази у Будимпешту ради полагања испита везаних за професуру. Каријеру је започео у Српској гимназији у Новом Саду 1877. године, а предавао је српски, немачки, мађарски, те класичне језике – латински и старогрчки са књижевношћу, све до прераног пензионисања 1901. године.
Књижевни рад Јован Грчић почиње доста рано, већ као средњошколац, а прве приповетке почиње да објављује током студија. Јавор, Летопис Матице српске, Браник, Бранково коло, Српски књижевни гласник само су неки од књижевних часописа у којима је објављивао своје књижевне, позоришне и музичке критике. Не само што је сарађивао са овим књижевним часописима, већ је и покренуо часопис Стражилово 1885. године, чиме је значајно допринео развоју критичке књижевне мисли.
Уочи Првог светског рата одлази у Загреб где наставља да се бави књижевним радом, објављује критике и пише за локалне новине. 1928. године враћа се у Нови Сад, где се бави преводилачким радом и преводи дела са мађарског и немачког језика, а враћа се и професорском позиву, те предаје у Женској гимназији.
Године 1887. постаје члан Матице српске и у више наврата био је у одбору Летописа Матице српске.
Његова љубав према позоришту не огледа се само у драмским делима и позоришним критикама које је писао, већ и у активном залагању за унапређење новосадског позоришног живота, будући да је дуго година био председник Друштва за Српско народно позориште.
Умро је 5. фебруара 1941. године и сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду.
Нека од његових најзначајнијих дела везаних за историју књижевности су: Кратка историја римске књижевности (1882), Кратка историја старе грчке књижевности (1883), Историја српске књижевности (1903). Аутор је и значајних речника: Речник српског и мађарског језика у два тома (1902. и 1904), Српско-немачки и Немачко-српски речник (1905) и Речник страних речи (1904).
Као најзначајнији сегмент рада Јована Грчића издваја се његов допринос развоју позоришта код нас. Само кроз књижевну и позоришну критику написао је и објавио безмало три хиљаде приказа, огледа и студија. Такође, превео је преко четрдесет позоришних комада, који су играни у Српском народном позоришту у Новом Саду, а био је и редитељ и драматург.
Његова најпознатија оригинална драмска дела су: Каврга, слика из сеоског живота у три чина, објављен 1888. године и Одметник, историјска драма у пет чинова, објављена 1902. године.
Сва дела Јована Грчића пронађите ОВДЕ.