Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

ЗАПИСЦИ ИЗ КАСАБЕ: дневник једног времена

Збирка приповедака Записци из касабе (1901) Светозара Ћоровића представља једно од његових најзанимљивијих и најцеловитијих прозних дела. Иако је формално реч о циклусу кратких прича или цртица, све приповетке су узајамно повезане и заједно чине јединствену целину – својеврсни дневник боравка приповедача у једној малој херцеговачкој вароши. Ћоровић кроз ове записе не само да дочарава дух једног поднебља, већ и оживљава целокупан универзум касаблија, њихових обичаја и односа.

Записци из касабе састоје се из следећих поглавља: Мој долазак и прва шетња по касаби, Предсједник црквене општине, Општинари и учитељ, Попов говор, Прича Ђорђа Бркића, Млади пјесник, Јунак, Учитељева шала, Ватра, Баба Стана, Код болесника, Спровод, Пут Максима Загоре у Америку, Кишовит дан, Попова невоља, Шетња, Стари звоник, Памет Максима Загоре, Припреме за забаву, Забава, Госпођа предсједниковица, Међу Циганима, Полазак из касабе. Видимо да су поред описа нараторовог доласка и одласка из ове варошице, представљени и најзначајнији и најтипичнији становници касабе, као и важни догађаји који су се збили за време приповедачевог боравка.

Основна особеност ове збирке је Ћоровићев наративни поступак: приче су исприповедане из угла приповедача који је истовремено и учесник и посматрач догађаја. Он није неутралан хроничар, већ личност са својим симпатијама, предрасудама и ограничењима. Управо тај „непоуздани” приповедач чини текстове живим и веродостојним, јер омогућава читаоцу да сам одгонета шта је истина, а шта субјективни утисак. Кроз његове очи видимо живот вароши: ситне свађе и преваре, наивне радости и шале, болне поразе и некатарзичне расплете.

Тон ове збирке углавном је благ и топао, местимично ироничан, што је једна од Ћоровићевих препознатљивих одлика. Он своје јунаке не исмева, већ им прилази с разумевањем, често их брани од строжих судова које би могло донети модерније доба. Међутим, ова књига је помало другачија, зато што нам позиција приповедача дозвољава да „читамо између редова” и да сами доносимо вредносне судове, о којима иначе увек одлучује свезнајући приповедач. Овде је приповедач само један од ликова, па ћемо имати прилику да и њега упознамо и да и о њему износимо критике и закључке. Али и поред овога, Записци из касабе имају носталгичну димензију, као и већина Ћоровићевих књига и овде је присутна тежња да се сачува успомена на једно време које је неповратно прошло.

Такође, свет касабе нам изгледа универзалније, општије, па можда и реалније него у другим Ћоровићевим приповеткама, што се опет објашњава специфичном позицијом приповедача, односно позицијом читаоца. Ниједан Ћоровићев свет није идеалан, али се овде поред оних, уобичајенијих мана – завист, неправда, мржња, верска нетрпељивост – јављају и оне друге, можда и ружније мане – глупост, частољубље, похлепа, корумпираност, полтронство, бескрупулозност. Заправо све оно што представља опште и, чини се, трајне проблеме нашега поднебља. Управо захваљујући овоме, Записци из касабе и превазилазе оквире регионалне прозе и добијају вредност документарне, али, наравно, уметничке хронике.

Сва дела Светозара Ћоровића која је објавио Порталибрис можете пронаћи ОВДЕ, а Записке из касабе ОВДЕ.

Међу нашим издањима пронађите још интересантних и мање познатих приповедача, као што су: Нико Бартуловић, Бранимир Ћосић, Григорије Божовић, Стојан Живадиновић, Иво Ћипико и многе друге.

Оставите ваш коментар

0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу