Порталибрис је едицијом посвећеном реиздавању најстаријих српских превода класика одлучио да прошири већ постојећу едицију Отргнуто од заборава, која сада броји преко 700 наслова. Треба рећи да су ове важне књиге на нашу сцену, преводећи их, често доносили управо и сами писци. Ова едиција има посебан културни значај јер враћа у живот преводе који су обележили историју српске књижевности и читалачке културе. Циљ није само да се сачувају драгоцене форме дела, већ и да се ода признање преводиоцима који су често били и истакнути писци. Управо су они омогућили да највећа дела светске књижевности постану доступна домаћој публици у времену када је познавање страних језика било реткост. Њихов рад имао је огромну улогу у обликовању културног хоризонта читалаца, а значај таквих превода није нестао ни данас, када многи и даље радије посежу за старијим квалитетним издањима на матерњем језику.
Иако се најчешће сматра да су Рат и мир и Ана Карењина Толстојева највећа књижевна остварења, роман Васкрсење заузима посебно место у његовом стваралаштву. То је роман који на снажан начин обједињује његове моралне, религиозне и друштвене идеје. У њему Толстој не приказује само судбину појединца, већ отвара питања правде, кривице, искупљења и могућности духовног препорода. Управо због тога овај роман остаје једнако актуелан и више од једног века након настанка.
Главни јунак романа, кнез Дмитриј Нехљудов, суочава се са сопственом прошлошћу када на суду препознаје девојку коју је некада завео и напустио. Његов некадашњи непромишљени и себични поступак одредио је њен животни пут и довео је до пропасти. Сусрет са њом покреће дубоку унутрашњу кризу и осећај одговорности који га наводи да преиспита читав свој дотадашњи живот. Управо та морална драма чини срж романа Васкрсење, јер Толстој показује да право искупљење није могуће без искреног суочавања са сопственим грешкама и спремности да се сносе њихове последице.
Између овог романа и Достојевског Злочина и казне постоји јасна тематска сродност. У оба дела главни јунаци пролазе кроз снажну унутрашњу агонију изазвану осећањем кривице. Раскољников, након убиства богате старице, не успева да пронађе мир упркос покушајима да оправда свој злочин вишим циљевима. Слично томе, Нехљудова не прогони закон, већ сопствена савест. Његова патња произлази из спознаје да је својим поступком уништио живот невине девојке. Толстој и Достојевски на различите начине приказују како човек не може побећи од моралне одговорности и како казна често долази изнутра, кроз непрестано преиспитивање и грижу савести.
Поред личне приче главног јунака, Толстој у роману пружа и оштру критику друштвеног система. Приказује неправду судства, лицемерје високих друштвених слојева и тежак положај сиромашних људи који често постају жртве околности над којима немају никакву контролу. Због тога Васкрсење није само прича о једном човеку, већ и роман који разоткрива дубоке друштвене проблеме свог времена. Толстој верује да промена друштва може почети једино променом појединца, односно његовим моралним препородом. Нехљудов је по много чему сличан Љевину из Ане Карењине. Вођен искреном жељом да исправи друштвене неправде, покушава да сељацима поклони земљу. Међутим, у сусрету с њима схвата да његова племенита намера не може лако да заживи. Сељаци не верују да ће земља заиста остати у њиховим рукама, плаше се нових превара и претпостављају да ће она, пре или касније, поново бити продата и враћена аристократији. Толстој тако показује да добра воља појединца није довољна да промени дубоко укорењене друштвене односе и неповерење које је настајало вековима.
Мотив бесмислености живота у богатству, који представља једну од кључних тема Васкрсења, није усамљен у руској књижевности. Једно од његових најупечатљивијих остварења налазимо већ у првом делу Пушкиновог спева Евгеније Оњегин, чији јунак, упркос богатству и привилегијама, не успева да пронађе истински смисао живота. Бавећи се питањем које је било део његове личне дилеме, али и друштвене стварности Русије његовог времена, Толстој отвара тему која ни данас није изгубила на актуелности. Он заправо антиципира једно од кључних питања савременог друштва – да ли гомилање материјалног богатства заиста води испуњеном животу или, напротив, често доноси осећај празнине, досаде и моралног лутања онима који га стекну.
Посебну вредност овог издања представља чињеница да се чита у преводу који припада богатој традицији српске преводилачке културе. Такви преводи нису само техничко преношење текста са једног језика на други, већ представљају део наше књижевне баштине. Захваљујући њима генерације читалаца упознавале су највећа дела светске књижевности на српском језику. Управо зато едиција коју објављује Порталибрис има важну културну мисију – да очува заоставштину наших преводилаца и приближи га савременим читаоцима.
Роман Васкрсење и данас оставља снажан утисак јер говори о универзалним питањима која никада не губе на значају: о одговорности, покајању, правди и могућности да човек промени себе. Толстој не нуди једноставне одговоре, већ позива читаоца да размисли о сопственим поступцима и односу према другима. Управо због тога ово дело остаје један од његових најдубљих и најзрелијих романа. Ново издање у оквиру Порталибрисове едиције омогућава да ова велика књижевна вредност настави да живи међу новим генерацијама читалаца, потврђујући да истински класици никада не застаревају.
Роман Васкресење можете наручити ОВДЕ.
У Порталибрисовој едицији наћи ће се и преводи других руских класика: Мртве душе, Кројцерова соната, Браћа Карамазови…