Portalibris je edicijom posvećenom reizdavanju najstarijih srpskih prevoda klasika odlučio da proširi već postojeću ediciju Otrgnuto od zaborava, koja sada broji preko 700 naslova. Treba reći da su ove važne knjige na našu scenu, prevodeći ih, često donosili upravo i sami pisci. Ova edicija ima poseban kulturni značaj jer vraća u život prevode koji su obeležili istoriju srpske književnosti i čitalačke kulture. Cilj nije samo da se sačuvaju dragocene forme dela, već i da se oda priznanje prevodiocima koji su često bili i istaknuti pisci. Upravo su oni omogućili da najveća dela svetske književnosti postanu dostupna domaćoj publici u vremenu kada je poznavanje stranih jezika bilo retkost. Njihov rad imao je ogromnu ulogu u oblikovanju kulturnog horizonta čitalaca, a značaj takvih prevoda nije nestao ni danas, kada mnogi i dalje radije posežu za starijim kvalitetnim izdanjima na maternjem jeziku.
Iako se najčešće smatra da su Rat i mir i Ana Karenjina Tolstojeva najveća književna ostvarenja, roman Vaskrsenje zauzima posebno mesto u njegovom stvaralaštvu. To je roman koji na snažan način objedinjuje njegove moralne, religiozne i društvene ideje. U njemu Tolstoj ne prikazuje samo sudbinu pojedinca, već otvara pitanja pravde, krivice, iskupljenja i mogućnosti duhovnog preporoda. Upravo zbog toga ovaj roman ostaje jednako aktuelan i više od jednog veka nakon nastanka.
Glavni junak romana, knez Dmitrij Nehljudov, suočava se sa sopstvenom prošlošću kada na sudu prepoznaje devojku koju je nekada zaveo i napustio. Njegov nekadašnji nepromišljeni i sebični postupak odredio je njen životni put i doveo je do propasti. Susret sa njom pokreće duboku unutrašnju krizu i osećaj odgovornosti koji ga navodi da preispita čitav svoj dotadašnji život. Upravo ta moralna drama čini srž romana Vaskrsenje, jer Tolstoj pokazuje da pravo iskupljenje nije moguće bez iskrenog suočavanja sa sopstvenim greškama i spremnosti da se snose njihove posledice.
Između ovog romana i Dostojevskog Zločina i kazne postoji jasna tematska srodnost. U oba dela glavni junaci prolaze kroz snažnu unutrašnju agoniju izazvanu osećanjem krivice. Raskoljnikov, nakon ubistva bogate starice, ne uspeva da pronađe mir uprkos pokušajima da opravda svoj zločin višim ciljevima. Slično tome, Nehljudova ne progoni zakon, već sopstvena savest. Njegova patnja proizlazi iz spoznaje da je svojim postupkom uništio život nevine devojke. Tolstoj i Dostojevski na različite načine prikazuju kako čovek ne može pobeći od moralne odgovornosti i kako kazna često dolazi iznutra, kroz neprestano preispitivanje i grižu savesti.
Pored lične priče glavnog junaka, Tolstoj u romanu pruža i oštru kritiku društvenog sistema. Prikazuje nepravdu sudstva, licemerje visokih društvenih slojeva i težak položaj siromašnih ljudi koji često postaju žrtve okolnosti nad kojima nemaju nikakvu kontrolu. Zbog toga Vaskrsenje nije samo priča o jednom čoveku, već i roman koji razotkriva duboke društvene probleme svog vremena. Tolstoj veruje da promena društva može početi jedino promenom pojedinca, odnosno njegovim moralnim preporodom. Nehljudov je po mnogo čemu sličan Ljevinu iz Ane Karenjine. Vođen iskrenom željom da ispravi društvene nepravde, pokušava da seljacima pokloni zemlju. Međutim, u susretu s njima shvata da njegova plemenita namera ne može lako da zaživi. Seljaci ne veruju da će zemlja zaista ostati u njihovim rukama, plaše se novih prevara i pretpostavljaju da će ona, pre ili kasnije, ponovo biti prodata i vraćena aristokratiji. Tolstoj tako pokazuje da dobra volja pojedinca nije dovoljna da promeni duboko ukorenjene društvene odnose i nepoverenje koje je nastajalo vekovima.
Motiv besmislenosti života u bogatstvu, koji predstavlja jednu od ključnih tema Vaskrsenja, nije usamljen u ruskoj književnosti. Jedno od njegovih najupečatljivijih ostvarenja nalazimo već u prvom delu Puškinovog speva Evgenije Onjegin, čiji junak, uprkos bogatstvu i privilegijama, ne uspeva da pronađe istinski smisao života. Baveći se pitanjem koje je bilo deo njegove lične dileme, ali i društvene stvarnosti Rusije njegovog vremena, Tolstoj otvara temu koja ni danas nije izgubila na aktuelnosti. On zapravo anticipira jedno od ključnih pitanja savremenog društva – da li gomilanje materijalnog bogatstva zaista vodi ispunjenom životu ili, naprotiv, često donosi osećaj praznine, dosade i moralnog lutanja onima koji ga steknu.
Posebnu vrednost ovog izdanja predstavlja činjenica da se čita u prevodu koji pripada bogatoj tradiciji srpske prevodilačke kulture. Takvi prevodi nisu samo tehničko prenošenje teksta sa jednog jezika na drugi, već predstavljaju deo naše književne baštine. Zahvaljujući njima generacije čitalaca upoznavale su najveća dela svetske književnosti na srpskom jeziku. Upravo zato edicija koju objavljuje Portalibris ima važnu kulturnu misiju – da očuva zaostavštinu naših prevodilaca i približi ga savremenim čitaocima.
Roman Vaskrsenje i danas ostavlja snažan utisak jer govori o univerzalnim pitanjima koja nikada ne gube na značaju: o odgovornosti, pokajanju, pravdi i mogućnosti da čovek promeni sebe. Tolstoj ne nudi jednostavne odgovore, već poziva čitaoca da razmisli o sopstvenim postupcima i odnosu prema drugima. Upravo zbog toga ovo delo ostaje jedan od njegovih najdubljih i najzrelijih romana. Novo izdanje u okviru Portalibrisove edicije omogućava da ova velika književna vrednost nastavi da živi među novim generacijama čitalaca, potvrđujući da istinski klasici nikada ne zastarevaju.
Roman Vaskresenje možete naručiti OVDE.
U Portalibrisovoj ediciji naći će se i prevodi drugih ruskih klasika: Mrtve duše, Krojcerova sonata, Braća Karamazovi…