Zbirka pripovedaka Moji poznanici Svetozara Ćorovića predstavlja jedno od izuzetno vrednih, iako manje poznatih dela ovog pisca, koji je svojim realističkim postupkom i, još važnije, toplim i srdačnim tonom ostavio dubok trag na srpsku pripovetku s kraja XIX i na početku XX veka. Zbirka sadrži osam pripovedaka: Hakija, Otac, Halilova kajda, Avdaga, Šćepan naružnik, Baba Anđina slava, Majstor Obren, Jarani.
Ovde se Ćorović javlja kao pažljiv posmatrač svog zavičaja – Hercegovine – sa svim njegovim osobenostima, diverzitetu, protivrečnostima, konfliktima, ali i čarima. Dok čitamo ove pripovetke imamo utisak da njegovi „poznanici” nisu izmišljeni junaci, već živi ljudi, bliski su nam i prepoznatljivi, onakvi kakve je autor, možemo pretpostaviti, susretao svakodnevno i čije je sudbine umeo da pretvori u male, a duboko značajne priče.
Veći deo pripovedaka iz zbirke Moji poznanici napisan je u prvom licu, što pripovedača, a preko njega i čitaoca, odmah stavlja u intimnu poziciju svedoka ili učesnika događaja o kome je reč. Ćorovićev neposredan ton, ispunjen osobenostima lokalnog govora, idiomima i narodnim izrazima, omogućava da se atmosfera mesta i vremena dočara s izuzetnom verodostojnošću.
Realistički opisi sa jedne strane, a sa druge strane, to što pisac u svakom svom liku pronalazi nešto neponovljivo: u načinu govora, u pokretu, u sitnim navikama koje ga čine živim, stvara kod čitaoca utisak da te likove, te ljude zna odranije, da ih je zapravo oduvek i znao. Zato za Svetozara Ćorovića kažu da je, pre svega, hroničar svog vremena, ali ne onaj koji beleži spoljašnje događaje, već onaj koji osluškuje ljudske duše, njihove strahove, nade i nedoumice. Ćorovićevi likovi često imaju tragiku malog čoveka, čoveka koji se ne može izboriti sa okolnostima, ali ipak zadržava svoje dostojanstvo i čovečnost. Najveća vrednost Ćorovićeve proze je, zapravo, u njegovoj sposobnosti da i u najobičnijem trenutku i u momentima velikih životnih tragedija pronađe univerzalnu ljudsku istinu, ono sa čime možemo da se poistovetimo i ono za šta možemo osetimo iskrenu empatiju.
Zbirku Moji poznanici obeležava i nežna, suptilna ironija i blagi humor, koji ne vređa, već razgaljuje i podseća na to da je život spoj radosti i tuge, ozbiljnosti i lakoće. Pripovedačev odnos prema ovim „poznanicima” pun je razumevanja, saosećanja i naklonosti. On ne osuđuje, već nastoji da razume; ne uzdiže i ne veliča, već približava svoje junake čitaocu, stvarajući kod njega osećaj da ih i sam poznaje.
Iako duboko ukorenjena u hercegovačku stvarnost, ova zbirka prevazilazi lokalne okvire. Njeni likovi i njihove sudbine su univerzalni, jer govore o potrebi čoveka da bude shvaćen, prihvaćen i poštovan. U vremenima društvenih kriza, kada moralnost postaje mutna, apstraktna kategorija Ćorovićevi junaci nas podsećaju na trajne vrednosti: dobrotu, poštenje, razumevanje i zajedništvo. Moji poznanici su, dakle, mnogo više od proste galerije likova iz jednog vremena i kraja. To je topla i živopisna hronika ljudskih sudbina, pisana s ljubavlju i verom u čoveka.
Sva dela Svetozara Ćorovića koja je objavio Portalibris možete pronaći OVDE, a Moje poznanike OVDE.
Među našim izdanjima pronađite još interesantnih i manje poznatih pripovedača, kao što su: Niko Bartulović, Branimir Ćosić, Grigorije Božović, Stojan Živadinović, Ivo Ćipiko i mnoge druge.