Sito i rešeto je knjiga humorističnih i satiričnih spisa Stevana Jevtića koje je pripremao je u periodu od 1874. do 1884. godine, a objavio ih 1885. O njegovom životu i radu malo se danas zna, što je velika šteta, s obzirom na to da je izuzetno kvalitetno pisao i da je za sobom ostavio veliki broj dela. Najpre izdavanjem njegovih romana Spahinica i Danica, pa sada knjige Sito i rešeto Portalibris želi da čitaoci čuju za Jevtićevo ime i dodatno se upoznaju sa nekadašnjim srpskim istorijskim, kulturnim i društvenim životom. Bez sumnje, ova dva romana mogu se porediti sa delima naših poznatih realista Jakova Ignjatovića i Stevana Sremca.
Sito i rešeto, kako sam Stevan Jevtić kaže, „čedo je dokolice” koje „tangira mnoge stvari iz tog doba, te je po tome mahom tendenciozan”. Već je i pri odabiru naslova obazriv i želeo je da kroz metaforu nagovesti šta je cilj njegove knjige: hteo je da kritički razmotri određene pojave i procese u našem društvu, da filtrira i selektuje sve problematičnosti i široko rasprostranjene loše navike. Ovim putem želeo je da pročisti određene ideje, vrednosti i principe, da ukaže na sve društvene nedostatke, te u ovim tekstovima kritikuje malograđanštinu. Mada je uputio oštru kritiku, nije ni u jednom trenutku bio zlonameran. Namera Stevana Jevtića je bila pre svega da čitaoca knjige Sito i rešeto navede da kroz razonodu razmišlja o sopstvenim i tuđim postupcima, jer samo tim preispitivanjem može se doprineti kvalitetnijem životu. Takođe, on na duhovit način govori o raznim ljudskim porocima, strastima, rđavim običajima, jednostavno – o svim izopačenim karakterima, pokvarenosti koja vlada u društvu, pomodarstvu. Nije mu bila namera da humor bude mnogo gorak, mada gorčina je dobra jer ona pokreće i obavezuje.
„Vidim kako su strani inštituti i kaluđerički manastiri prepuni srpske dece, a naši narodni inštituti puni praznine, a prazni srpske dece.
Vidim kako u nas hrđavo prolaze knjige, a dobro ne prolaze književnici, i kako nam se bogate strani siromasi, a siromaše naši bogataši.
Vidim i grozim se kako u nas krađa otima mah: jedni kradu konje, drugi tuđe članke i čitave pripovetke; oni što kradu konje izgledaju sasvim vešti, a oni što kradu članke i čitave tuđe pripovetke čine se, bogme, sasvim nevešti, a ja bih čisto rekô da su ovi drugi mnogo veštiji, hoću reći opasniji, jer vidim da im danas, nažalost, suda nema!
Jeza me poduhvata gledajući kako se srpski kaišari množe, pijavice koje ne sisaju hrđavu krv, no ujedom svojim od trideset šest i više na sto zadaju neizlečime rane, te obolelome naposletku i dušu posisaju…”
Stevan Jevtić u knjizi Sito i rešeto izneće i mnoge mudre izreke o životu:
„Mladi Srpčiću i Srpkinjice, čuvaj se dobro srebroljubija, te proklete strasti, voliš li dukate, omrznućeš ljude, a ako si čovek, i sebe ćeš omrznuti.”
„Ljubav je najskuplje blago na svetu, niko ju kupiti ne može, ona se samo – poklanja.”
U knjizi se nalazi i nekoliko pripovetki, kroz koje je Jevtić želeo da ukaže na račun koji plaćamo u životu zbog ljubomore, egoizma, ili onda kada nam je jezik brži od pameti.
Podsećamo vas da se u ediciji Otrgnuto od zaborava nalaze i druge manje poznate knjige srpskih pisaca: Čaršija i kultura Sretena Dinića, Primjeri čojstva i junaštva Marka Miljanova, Iz Mostara Svetozara Ćorovića, Ljudi na ostrvu Nika Bartulovića, Izabrane komedije i Izabrane komedije II Jovana Sterije Popovića i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu i u knjižari u Skadarskoj 45.
Knjigu Sito i rešeto pogledajte OVDE, a sva dela Stevana Jevtića OVDE.