Šćepan Mali i druge pripovetke predstavljaju jednu od najznačajnijih proznih knjiga u našoj književnosti, u kojoj pisac spaja narodno predanje, istorijsko pamćenje i izuzetan dar za pripovedanje. Kao i Njegoš, Ljubiša koristi narodni jezik svoga kraja, oslanja se na legende, mitove, istorijska sećanja i običaje, ali ih ne prenosi kao puke zapise već ih oblikuje u pravu umetničku prozu.
Naslovna pripovetka u knjizi Šćepan Mali i druge pripovetke tematski je bliska Njegoševom Lažnom caru Šćepanu Malom. Međutim, Ljubišina prednost leži u snažnom realističkom postupku. Čitalac ima utisak da neposredno prisustvuje trenutku u kome Šćepan donosi odluku da se predstavi kao ruski car, kao i razmišljanjima ljudi koji u toj neobičnoj pojavi prepoznaju sopstvenu korist ili nadu. Takva neposrednost i psihološka uverljivost sreću se samo kod najboljih srpskih pripovedača poput Laze Lazarevića ili Ilije Vukićevića.
Pripovetka po kojoj zbirka i nosi ime Šćepan Mali i druge pripovetke istovremeno otkriva duboku privrženost Crnogoraca Rusiji, ali i neke osobine njihovog mentaliteta. Posebno se ističe stalna spremnost, pa čak i želja za sukobom, koja ponekad dovodi do toga da se, u nedostatku spoljnog neprijatelja, međusobno sukobljavaju. Ljubiša takve pojave ne idealizuje, već ih prikazuje kao deo stvarnog života.
Najsnažniji emotivni utisak u knjizi Šćepan Mali i druge pripovetke ostavlja pripovetka Gorde. Ona predstavlja izuzetno živopisan prikaz patrijarhalnog sveta u kome se odvija ljubav mlade devojke u Crnoj Gori. Lep i stasit momak zapazi Gorde, ali ona ne sme da provede ni trenutak nasamo sa svojim verenikom. Zabranjen je čak i poljubac, a svoja osećanja može da poveri jedino najboljoj prijateljici Zori.
Upravo ta preterana zabrana stvara snažnu emocionalnu napetost. Ljubiša ubedljivo pokazuje kako u uslovima potpuno platonske ljubavi nastaju osećanja ogromne snage. Ova priča neobično podseća na savremena psihološka zapažanja da su osvajanjem ljubavnih i seksualnih sloboda oslabili i intenzitet iščekivanja, uzbuđenja i romantične čežnje. Danas se takva osećanja javljaju uglavnom samo u prvim ljubavima.
Istovremeno, Gorde prikazuje surovost vremena neprestanih ratova. Smrt verenika ili muža često se pominje gotovo usput, kao svakodnevna činjenica, dok čitalac sam oseća svu težinu položaja žene koja ostaje sama. Posebno potresa činjenica da patrijarhalni moral propisuje čak i način žalosti. Upravo će takva pravila koštati života mladu junakinju koja postupa ne samo iz poštovanja prema običajima već i iz iskrene ljubavi prema svom nevenčanom drugu.
U pripoveci Sud dobrih ljudi, koja se takođe nalazi u knjizi Šćepan Mali i druge pripovetke, prikazan je običaj otmice devojaka radi sklapanja braka. Takav običaj nije bio nepoznat ni u Srbiji, a poznato je da je i Karađorđe do supruge došao na sličan način. Devojčina volja često je bila potisnuta između odluke roditelja i postupka mladića koji je otima. Ipak, Ljubiša ne prikazuje običaj crno-belo. U razgovoru uglednih ljudi vidi se da razum i pravda mogu da nadvladaju slepo pridržavanje običajnog prava. Istovremeno se ističu vrednosti porodične sloge, braka i očuvanja zajednice.
Zbog bogatstva jezika, snažnih likova i izuzetnog poznavanja narodnog života, Šćepan Mali i druge pripovetke i danas predstavljaju jedno od najboljih dela srpske proze. One nisu samo svedočanstvo o prošlosti Crne Gore već i knjiga koja otkriva kako su ljubav, čast, običaji i porodica oblikovali život čitavih generacija. Upravo zato Šćepan Mali i druge pripovetke ostaju dragoceno štivo za sve koji žele da uživaju u njima i da razumeju narodni duh, istoriju i karakteristike vrhunske pripovedačke tradicije naših prostora.
Ovaj naslov možete poručiti OVDE.
Sva dela Stjepana Mitrova Ljubiše možete videti OVDE.
U okviru edicije Otrgnuto od zaborava Portalibris je reizdao dela mnogih značajnih porznih pisaca među kojima su Milovan Glišić, Simo Matavulj, Ivo Ćipiko i mnogi drugi.