Religija Njegoševa vladike Nikolaja Velimirovića jedno je od najznačajnijih dela srpske književne kritike i religijsko-filozofske misli. Objavljena 1911. godine, ova studija predstavlja veoma pronicljivo, snažno i originalno tumačenje duhovnog sveta Petra II Petrovića Njegoša, otkrivajući ga ne samo kao velikog pesnika već i kao mislioca čiji je život bio ispunjen traganjem za najdubljim istinama o Bogu, čoveku i svetu.
Već na početku svoje studije vladika Nikolaj ističe izuzetnost Njegoševe ličnosti rečima: „Vladika Petar II Njegoš označava veliki praznik u životu Srpstva. On stoji usamljen među ostalim znamenitim Srbima, bez prethodnika i bez sledbenika.” Po njegovom mišljenju, jedini istinski prethodnik Njegošu jeste „velika duša srpskog naroda izražena u narodnoj poeziji”, dok je iza sebe ostavio brojne poštovaoce koji su prepoznali, ili bar naslutili veličinu njegovog duhovnog i pesničkog dela.
Za vladiku Nikolaja, Njegoševa najznačajnija dela – Gorski vijenac, Luča mikrokozma i Lažni car Šćepan Mali – daleko prevazilaze okvire književnosti. Ona su svedočanstva jednog snažnog duhovnog iskustva, izraz unutrašnjih borbi i neprestanog nastojanja da se pronikne u tajne postojanja. U njima se, prema Nikolajevom tumačenju, prepliću poezija, filosofija i teologija, čineći Njegoša jedinstvenom pojavom u srpskoj i evropskoj kulturi.
Polazeći od pažljive analize Njegoševih stihova, vladika Nikolaj razmatra neka od najvažnijih pitanja koja su okupirala vladičin duh: poreklo i prirodu zla, smisao stradanja, čovekovu slobodu, odnos između Boga i sveta, kao i mesto čoveka u kosmičkom poretku. Posebnu pažnju posvećuje ideji da je čovek biće konstantno rastrzano između zemaljskog i nebeskog, koje neprestano teži povratku svom duhovnom izvoru. U tome prepoznaje samu suštinu religije Njegoševe i njegove vizije sveta.
Jedna od najvećih vrednosti ove studije leži u njenom originalnom pristupu. Nikolaj Velimirović nije želeo da napiše klasičnu naučnu studiju, već delo koje će čitaoca uvesti u samu srž Njegoševog duhovnog života. Zato u predgovoru ističe: „Ono što sam ja želeo ovom knjigom dati čitaocu, to nije jedno delo o Njegošu, no jedna slika duše Njegoševe…” Njegov cilj nije bio da kritikuje ili ocenjuje Njegoševu misao, već da je što vernije rekonstruiše i dočara.
Sam autor otkriva i svoj istraživački postupak: „Ja nisam imao nameru da pišem ’objektivno’ o Njegošu, no baš ’subjektivno’.” Nastojao je, kako kaže, da se „savršeno prenese u svoga junaka”, da misli, oseća i govori kao Njegoš, kako bi čitaocu što uverljivije predstavio njegovu duhovnu dramu. Upravo takav pristup daje ovoj studiji posebnu snagu i čini je jedinstvenom u srpskoj esejistici.
Religija Njegoševa nije samo knjiga o jednom velikom pesniku već i delo koje poziva na razmišljanje o univerzalnim pitanjima ljudskog postojanja. Ona otkriva dubinu Njegoševog duhovnog sveta i pokazuje zbog čega njegovo stvaralaštvo i danas predstavlja neiscrpan izvor filozofskih, književnih i bogoslovskih tumačenja.
Zahvaljujući izuzetnoj erudiciji, snazi argumentacije i stilu koji spaja naučnu preciznost i literarnu lepotu, ova studija ostaje jedno od ključnih dela za razumevanje Njegoševe misli. Ona je istovremeno dragoceno štivo za proučavaoce književnosti, teologije i filozofije, ali i za sve čitaoce koji žele da upoznaju duhovne temelje jednog od najvećih srpskih pesnika i mislilaca.
Među našim izdanjima možete pronaći više književnika esejista kao što su: Rastko Petrović, Stanislav Vinaver, Milan Grol, Ljubomir Nedić, Svetislav Vulović, Pavle Popović, Jovan Skerlić i mnogi drugi.
Sva dela vladike Nikolaja Velimirovića možete videti OVDE, a knjigu Religija Njegoševa OVDE.