Религија Његошева владике Николаја Велимировића једно је од најзначајнијих дела српске књижевне критике и религијско-филозофске мисли. Објављена 1911. године, ова студија представља веома проницљиво, снажно и оригинално тумачење духовног света Петра II Петровића Његоша, откривајући га не само као великог песника већ и као мислиоца чији је живот био испуњен трагањем за најдубљим истинама о Богу, човеку и свету.
Већ на почетку своје студије владика Николај истиче изузетност Његошеве личности речима: „Владика Петар II Његош означава велики празник у животу Српства. Он стоји усамљен међу осталим знаменитим Србима, без претходника и без следбеника.” По његовом мишљењу, једини истински претходник Његошу јесте „велика душа српског народа изражена у народној поезији”, док је иза себе оставио бројне поштоваоце који су препознали, или бар наслутили величину његовог духовног и песничког дела.
За владику Николаја, Његошева најзначајнија дела – Горски вијенац, Луча микрокозма и Лажни цар Шћепан Мали – далеко превазилазе оквире књижевности. Она су сведочанства једног снажног духовног искуства, израз унутрашњих борби и непрестаног настојања да се проникне у тајне постојања. У њима се, према Николајевом тумачењу, преплићу поезија, философија и теологија, чинећи Његоша јединственом појавом у српској и европској култури.
Полазећи од пажљиве анализе Његошевих стихова, владика Николај разматра нека од најважнијих питања која су окупирала владичин дух: порекло и природу зла, смисао страдања, човекову слободу, однос између Бога и света, као и место човека у космичком поретку. Посебну пажњу посвећује идеји да је човек биће константно растрзано између земаљског и небеског, које непрестано тежи повратку свом духовном извору. У томе препознаје саму суштину религије Његошеве и његове визије света.
Једна од највећих вредности ове студије лежи у њеном оригиналном приступу. Николај Велимировић није желео да напише класичну научну студију, већ дело које ће читаоца увести у саму срж Његошевог духовног живота. Зато у предговору истиче: „Оно што сам ја желео овом књигом дати читаоцу, то није једно дело о Његошу, но једна слика душе Његошеве…” Његов циљ није био да критикује или оцењује Његошеву мисао, већ да је што верније реконструише и дочара.
Сам аутор открива и свој истраживачки поступак: „Ја нисам имао намеру да пишем ’објективно’ о Његошу, но баш ’субјективно’.” Настојао је, како каже, да се „савршено пренесе у свога јунака”, да мисли, осећа и говори као Његош, како би читаоцу што уверљивије представио његову духовну драму. Управо такав приступ даје овој студији посебну снагу и чини је јединственом у српској есејистици.
Религија Његошева није само књига о једном великом песнику већ и дело које позива на размишљање о универзалним питањима људског постојања. Она открива дубину Његошевог духовног света и показује због чега његово стваралаштво и данас представља неисцрпан извор филозофских, књижевних и богословских тумачења.
Захваљујући изузетној ерудицији, снази аргументације и стилу који спаја научну прецизност и литерарну лепоту, ова студија остаје једно од кључних дела за разумевање Његошеве мисли. Она је истовремено драгоцено штиво за проучаваоце књижевности, теологије и филозофије, али и за све читаоце који желе да упознају духовне темеље једног од највећих српских песника и мислилаца.
Међу нашим издањима можете пронаћи више књижевника есејиста као што су: Растко Петровић, Станислав Винавер, Милан Грол, Љубомир Недић, Светислав Вуловић, Павле Поповић, Јован Скерлић и многи други.
Сва дела владике Николаја Велимировића можете видети ОВДЕ, а књигу Религија Његошева ОВДЕ.