Књига Под Немцима Божидара С. Николајевића, првобитно објављена 1923. године у Београду, вредно је историјско сведочење, за који можемо рећи да се налази на размеђи мемоарске, документарне прозе и уметничког, књижевног дела. У делу је описана окупације Србије од стране немачке и аустроугарске војске у Првом светском рату, након што су влада и војска напустиле земљу. Божидар Николајевић одатле и почиње своју причу:
„Половином октобра 1915. немачке трупе под заповедништвом генерала Фон Винклера и Фон Мозера, надирући од варошице Рама, Костолца и Дубравице на Дунаву ка Пожаревцу и Петровцу, имале су да ломе упоран отпор српске војске, која се тих мрачних и по Србију најтежих дана налазила на свима линијама у повлачењу. Али успркос томе што је наша војничка и политичка ситуација била тада очајна, српски је војник успевао да задржава Немце у њиховом муњевитом налету.”
Божидар С. Николајевић (1887–1947), бавио се књижевношћу, новинарством и писањем историјских и документарних књига, а кроз своја дела желео је да започне дијалог о неким тешким моралним питањима друштва које је преживело рат. Поред књиге Под Немцима, познат је и по другим делима која се баве ратним и поратним временима, као што је и књига Лаж и клевета.
Под Немцима је, дакле, истовремено документарни и књижевни приказ окупације Србије од 1915. године, који говори о принудном суживоту са Немцима и Аустроугарима. Овакав суживот морао се постићи како би се ублажиле патње становништва и оно спасило стрељања и интернирања – о тешким одлукама се говори у овом делу, и о оним који су морали да их доносе јер је у питању била борба за голи опстанак.
Најзначајнији мотив, или барем један од најзначајнијих мотива, за писање оваквог дела, и то само неколико година после завршетка рата, јесте да се одбране они који су после рата били неправедно оптужени да су сарађивали са окупатором. Аутор не покушава да рехабилитује праве издајнике, нити да окупаторе прикаже као савезнике, већ да објасни – са становишта оних који су остали у отаџбини – комплексне изборе које су цивили или представници окупираног становништва морали да доносе, живећи под константним репресијама и принудним мерама окупационих власти, живећи са сталним страхом од стрељања или интернирања, глади и болести.
Аутентичан опис живота под окупацијом је оно што ову књигу чини посебном. Она садржи мноштво сведочења о свакодневици – од борбе за храну и огрев, преко изградње приватних и јавних односа у условима окупације, до описивања личности које су, у најтежим околностима, показале и храброст и отпор. То чини мемоаре Под Немцима значајним не само за историчаре већ и за све који желе да разумеју дубоке ране једног друштва, које се тек отварају након завршеног рата.
Посебно важан и интересантан део овог дела су извештаји аустроугарских обавештајних служби, којима се показује структура окупационог апарата, начин деловања шпијунске мреже, контролу становништва и механизме репресије. Ови документи пружају не само историјску грађу већ указују и на то како су окупационе власти схватале свој „посао” и каквим су га мерама вршиле.
Дакле, за књигу Под Немцима можемо рећи да је документарна и, још и важније, етичка критика предрасуда о „поступцима сарадње” са окупатором, поред тога што је белешка о историјским догађајима који су се десили у Србији током Првог светског рата.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и друга мање позната ратна мемоарска дела као што су: Успомене из окупације Стевана Максимовића, Окупација Драгише Лапчевића, Моје успомене Живојина Мишића, Под окупацијом Борисава Станковића, Дневник једног добровољца Пере Тодоровића и многа друга.
Сва дела Божидара С. Николајевића можете видети ОВДЕ, а дело Под Немцима ОВДЕ.