О слободи и родољубљу у књизи Јека од гусала Јована Драгашевића
Јека од гусала је књига поезије српског књижевника и историчара Јована Драгашевића, која носи назив по једној од његових најпрепознатљивијих песама. Позната крилатица „Само слога Србина спасава” управо је стих из ове песме. Песма је родољубива и у њеним стиховима песник истиче слободарски дух српског народа и позива на ослањање на сопствене снаге и могућности. Такође се доста наглашава значај слоге и заједништва за успех и напредак сваког, па и српског народа. У песми Јека од гусала Јован Драгашевић апострофира Србина: „Ој, Србине, мој брате рођени, / Ој, Србине, мучениче давни!” Иако се обраћа Србину у једнини, јасно је да песник не жели да га чује само један одређени, конкретан Србин, већ сви или већина припадника српског народа. Ипак, овакво директно обраћање има много јачи ефекат на читаоца и пре ће допрети до његове свести и осећања. Као што можемо приметити, већ на самом почетку овог обраћања се истиче тешка судбина Срба и мука кроз коју су историјски често морали да пролазе. Иако Јован Драгашевић сматра да једино слобода коју народ сам освоји сопстеним снагама и сопстеним страдањима има праву вредност, ипак у неким народима види могућност помоћи и сарадње. То су сродни и, како каже, братски народи:
„Зато братства траж’ међ браћом својом:
У Србији, и Маћедонији,
И у Босни, и Херцеговини,
И јуначкој оној Црној Гори,
У Банату, Бачкој и у Срему,
У Хрватској и у Славонији,
Далмацији и далекој Крањској
И Бугарској, братској домовини –
Ту је братство што свуд једно срце,
Само ваља да се обгрлимо.”
Осим слободе и родољубља, који су везани за судбину сопственог народа, Јован Драгашевић се у неким од песама бави и другим народима и одређује место српског народа у односу на друге европске силе. Песме у књизи Јека од гусала су различите тематике, али су и по форми и метрици различите. Родољубиве и слободарске песме, као и оне које се тичу ратова и историјских догађаја, обично су дуже и са дужим стиховима, док су песме са другим мотивима краће, некада се састоје и само од једне строфе.
У неким од песама, као што су нпр. песме Мој живот и Смрти, Јован Драгашевић јадикује над својом судбином, у врло одсечном и песимистичном духу: „О чемерни мој животе, / Како с’ тужан и жалостан!”
У једној значајној групи песама из књиге Јека од гусала доминирају мотиви из природе и свакодневног окружења, што неће много изненадити онога ко зна да је Јован Драгашевић био први српски географ, па је вероватно инспирацију за стварање налазио у свим областима којима се бавио. Природа је често само основа, подлога за изношење дубљих размишљања о животу, унутрашњих осећања и стања лирског субјекта и сл. Тако у песми Месечина песнику првом делу песме описује месец и звезде, а у другом се пита о животу и његовом смислу, жељама, чежњи, промишља о човековој судбини на земљи итд. Тако су упечатљиви стихови из књиге Јека од гусала о човековој везаности за земљу, а у супротности са месецом и звездама, који су на небу, рећи:
„Залуд земља, залуд силна чежња
Кад је човек за земљу привезан!
Његово је дивити се само
И мислима прелетати у простор
Где сунаца дижу с’ милијуни.
У ништини човек се изгуби
Кад по небу разгледати стане.
Све што види, то га удивљава. ”
У овим и сличним стиховима из књиге Јека од гусала Драгашевић нас може подсетити и на Његоша и његова размишљања о судбини човека, звездама, космосу.
Књигу Јека од гусала можете пронаћи ОВДЕ.
Сва дела Јована Драгашевића можете пронаћи ОВДЕ.
У Оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис је реиздао дела многих заборављених песника, као што су Мирко Королија, Стеван П. Бешевић, Милисав Јелић итд.
Књигу „Јека од гусала” можете пронаћи ОВДЕ.
Сва дела Јована Драгашевића можете пронаћи ОВДЕ.
У Оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибри је реиздао дела многих српских песника међу којима су Јован Јовановић Змај, Мирко Королија, Стеван П. Бешевић.