Краљ Стеван Томашевић је једно од пет драмских остварења Милоша Перовића. Перовићев распон интересовања је био огроман, те се, поред писања драми, бавио још и песништвом, писањем путописа, филозофијом и педагогијом. Због тога су његова дела вишедимензионална и могу се тумачити из различитих перспектива.
Драму Краљ Стеван Томашевић проучаваоци често одређују као историјску, што она једним својим делом и јесте. Оно што је чини историјском јесте сама тема – пад Босне и краткотрајна владавина последњег босанског краља Стевана Томашевића (1461–1463). Ликови који се у драми појављују јесу историјски, али су обликовани тако да се уклопе у пишчеву фикцију. Када се све то узме у обзир, не може се рећи да је ова драма у потпуности веродостојна стварним догађајима, али је изузетно уметнички значајна.
Милош Перовић је био веома плодоносан стваралац, али, нажалост, до данас није остао довољно упамћен. О његовом потенцијалу и вредности говори и чињеница да је Богдан Поповић сврстао његову песму Нашто мисао у своју Антологију новије српске лирике (1910). Његова наклоност према песничкој форми се уочава и у његовим драмама. Краљ Стеван Томашевић је заправо драма у стиху. Она је написана у јампском десетерцу (понегде се јавља и једанаестерац), који упућује на нашу народну књижевност и народне епске песме.
Главни покретач радње јесте Стеванова лакомисленост и заслепљујућа жеља за владањем. Краљ доноси одлуку да ће Стевану ускратити владавину, пошто су му дојавили да је побегао са бојног поља, што он доживљава као велику неправду. Из тог осећања ће се развити мржња и жеља за осветом. Убиство краља наизглед доноси Стевану срећу и остварење жеље – постаје нови краљ, али ће његова владавина бити краткотрајна и трагична.
У драми Краљ Стеван Томашевић Милоша Перовића могу се препознати средњовековни, али и романтичарски елементи, што је, са једне стране, чини традиционалном, а са друге, модерном. Оно што се може одредити као средњовековно је сама тематика која умногоме подсећа на нашу средњовековну историју и владавину династије Немањића. Стеванова бунтовност и смелост подсећају на младалачку хировитост Стефана Дечанског, који не преза да нападне свог оца краља Милутина. Управо је тај бунт и жеља да се одупре очевим стегама оно што чини Стевана помало и романтичарским ликом. На почетку петог чина стоји карактеристичан романтичарски опис природе који прати унутрашња превирања јунака. У тренутку када младог краља Стевана заробе Турци, напољу креће велико невреме и олуја о којој говори један рибар. Поред тога, стих у ком је написана драма приближава је романтичарској, јер се одупире класичној прозној форми.
Од тренутка када је Стеван починио грех према свом оцу, крећу да се ређају разни проблеми, који ће омети Стеванову владавину. Захваљујући препредености католичке цркве, Стеван улази у конфликт са богомилима и протерује их из земље. То је довело до слабљења државе и повећало могућност непријатељских напада. Након издаје католичке братије следи и издаја мађарског краља, који је дојавио лажну вест како је турска војска побеђена код Београда. Све то ће веома брзо довести до пропасти државе и турског освајања. Из угла античке трагедије овај сплет догађаја би се сматрао последицом учињеног хибриса (прекорачење границе које захтева одређену казну). Краљ Стеван је учинио грех због ког мора бити кажњен, а самим тим је доведен у опасност његов народ и његова држава.
Лик краља Стевана у себи има и нечег шекспировског, што се огледа у његовом говору, који је обогаћен филозофским мислима и реторским питањима. Чини се да се кроз његове реплике понавља оно чувено Хамлетово питање: Бити или не бити? Поред тога, још једна ствар која драму Краљ Стеван Томашевић приближава Шекспировом Хамлету јесте лик стрица (бан Радивоје), који представља прикривену издајицу. Према томе мотив издаје ће постати један од главних мотива у драми.
У овиру едиције Отргнуто од заборава налазе се и друге драме, међу којима су: Самртна клетва Жарка Лазаревића, Владимир и Косара Лазара Лазаревића, Задужбина Милорада Шапчанина, Лазар Милоша Цветића. Сви наслови доступни су на сајту www.portalibris.rs и у књижари у Скадарској 45.
Драму Краљ Стеван Томашевић погледајте ОВДЕ.